Foto:

MLADI NEDOVOLJNO INFORMISANI O HIV-U

Kako prenosi CNN za mlade ljude danas epidemija HIV-a je stara vest. Nastupila je pre interneta, pre pada Berlinskog zida i u vreme kada je pušenje još uvek bilo dozvoljeno u avionima. Možda je teško shvatiti, ali za razliku od nas koji pripadamo starijim generacijama, mladi ljudi danas nikada nisu upoznali svet bez HIV-a. Od strašnog početka epidemije kada je samo nekolicina preživela dijagnozu HIV-a, pojava antiretroviralne terapije sredinom devedesetih potpuno je izmenila način na koji kontrolišemo infekciju HIV-om. Broj umrlih od HIV-a dostigao svoj vrhunac 2004. godine, a nakon toga se smanjio za 42%. Ipak, napredovanja na polju medicine koja su izmenila lečenje zaraženih HIV-om tek treba da izmene surovu realnost mladih ljudi, posebno onih iz zemalja sa niskim ili sredjim prihodima, kao što su zemlje Subsaharske Afrike. Iako se broj umrlih od HIV-a tokom prethodnih godina smanjio, taj broj se među adolescentima povećao za 50%. Prema ovakvim podacima, HIV je daleko od prošlosti, posebno za mlade. Infekcija je još uvek stalna pretnja za njih. Svet mora da zna za društveno-kulturne faktore koji utiču na širenje HIV-a i moraju da postoje novi instrumenti i načini za borbu protiv ove bolesti, kao što je profilaksa pre izlaganja. Istovremeno, svet takođe treba da ulaže u infrastrukturu kako bi povećao pristup instrumentima za koje već znamo da pomažu. HIV je drugi po redu uzrok smrti u svetu, a vodeći uzrok smrti među adolescentima u Africi. Najpodložnije su mu devojke u adolescentskom dobu i mlade žene, jer čine 91% od ukupnog broja mladih između 15 i 19 godina iz Subsaharske Afrike koji su zaraženi HIV-om, dok muškarci iz iste starosne grupe čine tek oko 11%. Tragična realnost pogađa ih već na početku odrastanja. Umesto da ostvare svoj najveći potencijal u tom dobu, milioni mladih ljudi obole od bolesti opasne po život. Kako se ovo dešava? U okruženju u kome je rasprostranjenost HIV-a velika, mnoge mlade, HIV negativne žene, koje se suočavaju sa ograničenim prilikama za obrazovanje i zaradu, pogoršanim nasiljem zasnovanim na razlikama među polovma, imaju prva seksualna iskustva sa starijim muškarcima. Stariji muškarci imaju veće šanse da budu zaraženi HIV-om od mlađih muškaraca, jer se rizik od HIV-a kod muškaraca povećava s godinama. Ovaj obrazac je samo jedan od mnogih obrazaca po kojima se povećava rizik oboljevanja od HIV virusa kod mladih ljudi. Mladi ljudi izloženi riziku od HIV-a se razlikuju. Ne postoji univerzalna opcija koja bi ih zaštitila od infekcije. Da bismo stvarno dopreli do adolescenata, nije nam potreban jedinstven pristup za sve. Umesto toga potrebno nam je nekoliko slojeva različitih intervencija koje pokrivaju različite oblasti i koji se mogu najefektnije upotrebiti tamo gde je stepen infekcije visok. Ovo znači da bi programi prevencije trebalo da usredsrede svoje napore na mesta gde će biti najefektniji. Na primer, u prethodnoj godini, samo Nigerija činila je četvrtinu od 150 000 novih infekcija kod dece. Dobra vest je da su se načini za borbu protiv HIV-a veoma proširili tokom prethodnih godina. Jedna od glavnih novosti, profilaksa pre izlaganja, će potpuno promeniti sve. Putem ove profilakse, isti lekovi koji se koriste za lečenje HIV-a mogu smanjiti rizik od zaraze HIV-om ako se redovno uzimaju. Iako profilaksa ima potencijal da napravi preokret u prevenciji HIV-a, pogotovo za mlade žene, koje često ne mogu da nateraju svoje partnere da stave kondom, ipak smo tek na početku borbe da profilaksu učinimo dostupnom mladim ljudima kojima je potrebna. S obzirom na nedostatak bolničkih usluga za mlade širom sveta, inovacija, obavezivanje i invensticije su neophodne kako bi se mladima pružile zdrave opcije koje im odgovaraju. Biomedicinski instrumenti, kao što je profilaksa, iako su neophodni, nemaju mnogo izgleda da sami smanje epidemiju među mladima. To je zato što se mladi često susreću sa društvenim i strukturalnim faktorima koji povećavaju rizik od infekcije HIV-om i smanjuju mogućnost pružanja potrebnih medicinskih usluga. Kada je reč o strukturalnim faktorima, možemo navesti primer da obrazovanje mladih ljudi pomaže da ostanu informisani i bezbedni. Obrazovanjem mladih ljudi povećava se stepen prevencije, jer se kod mladih devojaka pokazalo da se sa svakom završenom godinom srednje škole rizik od infekcije umanji za pola. Postoje mnogi projekti i organizacije širom sveta koje se bore da pojačaju prevenciju HIV-a tako što ulažu napore da ublaže društvene i srukturalne faktore koji povećavaju rizik od infekcije kod mladih žena. Ako želimo da sprečimo da se istorija ponovi i ako ne želimo da budemo svedoci još jedne generacije opustošene HIV-om, hitno moramo promeniti način rada, hrabro iskoristiti sva sredstva koja imamo na raspolaganju i pokrenuti mlade ljude. Sledeća generacija će nas smatrati odgovornim za to kako sada postupamo prema HIV-u. Da li želimo takav teret na našim leđima? Kako ćemo ići dalje?

Prijatelj portala