zagadjenje

Foto: PIXABAY

ŽIVOT U VEOMA ZAGAĐENOM GRADU POVEĆAVA RIZIK OD PADA KOGNITIVNIH SPOSOBNOSTI

Zagađenost nepovoljno utiče na respiratorni i kardiovaskularni sistem, šteti zdravlju onih najmlađih ali i odraslih. Zagađenje je neprijatelj zdravlja u svakom dobu, a u starosti može da predstavlja odlučujući faktor u nastanku senilne demencije.

U okviru sentimentalne demencije Alchajmerova bolest je najrasprostranjenija.
Preko 1,2 miliona Italijana živi sa tom bolešću, a njihov broj bi do 2050. godine mogao da poraste i do 2,2 miliona.
Ovo obaveštenje nam dolazi iz istraživanja koje je nedavno objavljeno u časopisu „Translational Psychiatry”. U okviru istraživanja izvršena je analiza koju je sproveo tim istraživača sa gerontološkog odeljenja Univerziteta u Južnoj Kaliforniji. Analiza pokazuje na koji način će izloženost višim nivoima prašine (PM 2,5) povećati rizik od oboljevanja od senilne demencije, za čak devedeset posto.

Američki naučnici su došli do zaključka, nakon što su analizirali podatke koje su dobili od 3647 žena uzrasta od 65 do 79 godina, a koje dolaze iz 48 različita mesta u SAD. One su bile angažovane u jednom prethodnom istraživanju koje je odredilo godišnji uvid u njihove kognitivne sposobnosti.

Ukrštajući ove podatke sa onima iz Agencije za zaštitu životne sredine Sjedinjenih Država, istraživači su uspeli da utvrde dnevnu izloženost žena mikroprašini.
Rezultat je konačan. Kod onih ljudi koji žive u zagađenim oblastima rizik od pada kognitivnih funkcija (koji prethodi bolesti) veći je za 81%, dok je mogućnost oboljevanja povećana za čak 92%. Rezultati su oslobođeni drugih mogućih uticajnih faktora, poput rase, životnog stila, socioekonomkog statusa i prisustva drugih zdravstvenih problema.

S obzirom na aktuelnost velikih italijanskih gradova i cele nizije reke Po, još jedan sličan dokaz zaslužuje da bude uzet u obzir radi zaštite javne bezbednosti. Nastanak bolesti bi mogao da predstavlja sintezu izloženosti zagađivača životne sredine i genetske predispozicije koja se nalazi u genu APOE ε4.

Tim istraživača je otišao dalje od posmatranja podataka o životnoj sredini, analizirajući u laboratoriji reakciju miševa na izloženost povećanoj koncentraciji sitnih čestica. U poređenju sa životinjama koje ne poseduju gen APOE ε4. One koje ga imaju, akumulirale su 60% beta-amiloid protein, koji se povezuje sa oboljevanjem od Alchajmera.
Ovo je prema istraživačima bio dokaz o uticaju koji zagađenje vazduha može da ima na pojavu senilne demencije kod osoba koje imaju genetsku predispoziciju od oboljevanja.

Prijatelj portala