spanac

Foto: PIXABAY

SPANAĆ ‒ NAJOMRAŽENIJA HRANA, ALI NAJBOLJI LEK

Mnogi od nas ne vole ovo zeleno povrće, a nismo ni svesni kakva pozitivna dejstva ono ima na naš organizam. Setimo se samo kako je spanać delovao na, za mnoge omiljenog crtanog junaka, Mornara Popaja. Mnogo je dobrih svojstava ovog povrća. 

 

Nutritivne vrednosti spanaća

Intenzivna zelena boja koju imaju spanać ili blitva ukazuju nam na to da sadrže provitamin A i veliku količinu folne kiseline (iz grupe vitamina B), koja je značajna za formiranju genetskog materijala. Spanać je nesumnjivo hrana puna hranljivih materija, a istovremeno i niskokalorični prehrambeni proizvod. Ta karakteristična boja je dobra za kožu i kosu i snabdeva organizam  proteinima, gvožđem, vitaminima i mineralima.

Šoljica sirovog spanaća sadrži 27 kalorija, 0.86 grama proteina, 30 miligrama kalcijuma, 0.81 grama gvožđa, 24 miligrama magnezijuma, 167 miligrama kalijuma, 2813 IJ (internacionalna jedinica) vitamina A i 58 mikrograma folata. Spanać je jedan od najboljih izvora kalijuma, s obzirom da se od jedne šoljice kuvanog spanaća dobija 839 mg kalijuma. Da uporedimo, šoljica banane sadrži oko 539 mg kalijuma.

Spanać je i jedan od najboljih izvora magnezijuma, koji je potreban za energetski metabolizam, održavanje mišićne i nervne funkcije, srčani ritam, zdrav imunološki sistem i održavanje krvnog pritiska. Magnezijum takođe ima ulogu u velikom broju biohemijskih procesa koji se odigravaju u telu.

 

Spanać kao lek

Spanać je odličan za kontrolu dijabetesa. Sadrži antioksidans poznat kao alfa-lipoinska kiselina, za koji se pokazalo da smanjuje nivo glukoze, povećava osetljivost na insulin i sprečava promene indukovane oksidativnim stresom kod pacijenata sa dijabetesom. Studije o alfa-lipoinskoj kiselini su pokazale smanjenje periferne i autonomne neuropatije kod dijabetičara. Sve ove studije koristile su alfa-lipoinsku kiselinu intravenozno.

Spanać je dobar i u prevenciji karcinoma. Kao i ostalo zeleno povrće, spanać sadrži hlorofil, efikasnu supstancu za blokiranje karcinogenih efekata heterocikličnih amina, koje se stvaraju prilikom pečenja hrane na viskoim temperaturama.

Primećeno je pozitivno dejstvo ovog povrća u prevenciji astme. Mnoge studije su pokazale da ishrana bogata spanaćem dovodi do smanjenja rizika od javljanja ove bolesti. U ovome pomaže beta-karoten, koga ima dosta u spanaću. Osim spanaća, bogati izvori beta-karotena su kajsija, brokoli, dinja, bundeva i šargarepa.

Spanać smanjuje i krvni pritisak. Zahvaljujući velikoj količini kalijuma, spanać se preporučije svim osobama sa visokim krvnim pritiskom, jer blokira efekte natrijuma u organizmu. Nizak unos kalijuma može biti loš za krvni pritisak, kao i visok unos natrijuma. Značajnih količina kalijuma ima još i u krompiru, paradajzu, pasulju i pomorandžama.

Spanać je idealan i za očuvanje zdravlja kostiju. Nizak unos vitamina K povezan je sa većim rizikom od preloma kostiju. Zbog toga je adekvatan unos vitamina K, kojeg ima u spanaću, bitan za dobro zdravlje kostiju. Ovaj vitamin deluje kao modifikator proteina koštane matrice, poboljšava apsorpciju kalcijuma i može da smanji izlučivanje kalcijuma kroz urin.

Spanać podstiče i pravilan rad creva. S obzirom da ovo povrće ima visok sadržaj vlakna i vode, pomaže nam da sprečimo zatvor i promoviše zdrav digestivni trakt. Ova zdrava i lagana hrana trebalo bi da bude bliski saveznik svih onih ljudi koji imaju spor rad creva, što je danas veoma česta pojava, prouzrokovana stresom, radom ili lošom ishranom.

Još jedna prednost spanaća jeste što je bogat vitaminom A, koji je neophodan za proizvodnju loja,  kako bi kosa bila hidrirana. Vitamin A takodje je veoma značajan za rast svih telesnih tkiva, uključujući kožu i kosu. Spanać je neophodan za izgradnju i održavanje kolagena, koji obezbeđuje strukturu kože i kose. Manjak gvožđa je čest uzrok gubitka kose, ali to se može sprečiti adekvatnom ishranom koja je bogata gvožđem. U red namirnica koje sadrže gvožđe spade i spanać.

 

Predostrožnosti

Ako uzimamo antikoauglanse kao Kumadin (varfarin), važno je ne menjati iznenada (povećati ili smanjiti) količinu hrane koja sadrži vitamin K, s obzirom da vrši bitnu funkciju u procesu zgrušavanja krvi. Unos previše kalijuma može da škodi osobama čiji bubrezi ne rade dobro. Ukoliko njihovi bubrezi ne mogu da uklone višak kalijuma iz krvi, situacija može biti fatalna.

 

Kada sledeći put odbijete da konzumirate ovo povrće, setite se kako ono deluje na naš organizam. Hrana koja nam je u detinjstvu bila nesnosna, sada treba da nam postane glavni saveznik u očuvanju zdravlja.

 

Prijatelj portala