Foto:

OD HEROINA DO ALKOHOLA, SVAKA ZAVISNOST JE OPASNA

Koja je to droga koja najviše stvara zavisnost? Iako ovo pitanje deluje jednostavno, za sobom povlači različite stavove. Prema mišljenju raznih stručnjaka, potencijal droge da izazove zavisnost ogleda se u šteti koju može prouzrokovati, njenoj vrednosti na ulici, u tome koliko utiče na nivo dopamina u mozgu, koliko zadovoljstva pruža, kakvi su simptomi tokom apstinencije, ali i u tome sa kojom lakoćom se neko navuče na nju. Postoje druga merila za proveru adiktivnog potencijala droge, čak se neki naučnici pridržavaju stava da nijedna droga ne stvara uvek zavisnost. Za klasifikaciju supstanci koje stvaraju zavisnost trebalo je konsultovati se sa grupom stručnjaka. Godine 2007. Dejvid Nat (David Nutt) i njegove kolege tražile su od različitih stručnjaka da klasfikuju te supstance, i otkrili su nekoliko zanimljivih informacija. 1. Heroin Prema mišljenju stručnjaka sa kojima su Nat i njegov tim razgovarali, heroin zauzima prvo mesto. To je opijat koji povišava nivo dopamina u sistemu za rekompenzaciju u mozgu za 200%, što je pokazano na životinjama. Osim toga što najviše izaziva zavisnost, doza heroina koja prouzrokouje smrt samo je pet puta veća od doze koja je potrebna da bi se ljudi ,,uradili’̛. 2. Kokain Kokain direktno utiče na to kako mozak koristi dopamin da bi prenosio poruke sa jednog neurona na drugi. U suštini, kokain sprečava da neuroni deaktiviraju signal dopamina, što abnormalno aktivira neuronske mreže mozga. U eksperimentima rađenim na životinjama ova droga je učinila da se nivo dopamina izdigne na nivo tri puta viši od normalnog. Stručnjaci takođe smatraju da krek zauzima treće mesto po štetnosti, a kokain u prahu peto. Otprilike 21% ljudi koji probaju kokain u nekom trenutku svog života postaju zavisnici. Ova droga je slična drugim stimulativima, poput metamfetamina i amfetamina, od kojih se takođe postaje zavisan. Pretpostavlja se da između 14 i 20 miliona ljudi širom sveta konzumira kokain. 3. Nikotin Nikotin je glavni sastojak duvana koji stvara zavisnost. Kada se puši, nikotin se unosi kroz pluća i prenosi do mozga. Prema mišljenju stručnjaka zauzima treće mesto. Više od 2/3 Amerikanaca koji su ikada pušili kažu da su postali zavisnici. Svetska zdravstvena organizacija je 2002. godine izračunala da ima više od milijardu ljudi koji puše i predvidela je da će do 2030. duvan ubijati više od osam miliona osoba godišnje. 4. Barbiturati (hipnotici) Barbiturati su vrsta droge koja se prvobitno koristila za lečenje anksioznosti i za lakše uspavljivanje. Utiču na mozak tako da određene regije prestanu da funkcionišu. Male doze prouzrokuju euforiju, dok više mogu biti fatalne, jer mogu da zaustave disanje. Zavisnost od ove vrste droge bila je mnogo veća kada su hipnotici bili pristupačniji. 5. Alkohol Konzumiranje alkohola ima različite posledice. U eksperimentima na životinjama pokazano je da povećava nivo dopamina između 40 i 360% – sa većim unosom alkohola u organizam životinje, nivo dopamina je proporcionalno rastao. Otprilike 22% ljudi koji su probali alkohol postanu zavisnici u nekom trenutku svog života, tvrdi Svetska zdrastvena organizacija. Stručnjaci su otkrili koje su to supstance od kojih se najviše postaje zavistan, ali otud proističe pitanje da li je opravdana podela na lake i teške droge. Zavisnost od droge je upravo to – oduzimanje slobodne volje od strane opijata, njen težak povratak i usputna promena ličnosti i odnosa u porodici. Sve droge su teške ako si od njih zavisan i sve te u početku čine srećnim, a onda te maksimalno unesreće. I sve su podjednako skupe, nebitno plaćao ih novcem, živcima ili srećom.

Prijatelj portala