KONZUMIRANJE ALKOHOLA

Foto: Shutterstock

ZAŠTO SE I PORED SVESTI O POTENCIJALNOJ OPASNOSTI IPAK PREPUŠTAMO KONZUMIRANJU ALKOHOLA

Zašto pijemo alkohol? Ovo pitanje jedno je od pitanja o kojima se sve češće polemiše. Donosimo vam niz zanimljivosti, ali i odista važnih informacija u vezi sa navikom konzumiranja alkohola, preuzetih sa jednog od populatnih slovačkih portala. Čovečanstvo konzumira alkohol gotovo već 10 000 godina. U vreme kada voda nije bila tako čista kao danas, alkohol je bio možda i najbolji izbor. Čovek prošlosti bio je ubeđen u lekovito i blagotvorno dejstvo alkoholnih napitaka. Srednjovekovni lekar Arnold još u 14. veku napisao je da alkohol produžava život, podiže raspoloženje, oživljava srce i čuva mladost. Ljudi i danas navode dosta razloga zbog kojih konzumiraju alkohol. Većina tih razloga u vezi je sa njegovim uticajem i na naš mozak i percepciju. Međutim, pre nego što se napijete, zapamtite jednu stvar: alkohol sigurno nije bezbedniji, a ni zdraviji od vode. Zašto se i pored svesti o potencijalnoj opasnosti ipak prepuštamo konzumiranju alkohola? 1. Ukusan je i prija nam Ljudi imaju različite ukuse. U zavisnosti od vrste, alkoholna pića mogu da sadrže više ili manje šećera. Činjenica je da se etanol pravi od saharida, a to naravno povećava vaše sklonosti ka piću. Nedavna istraživanja pokazuju da neki ljudi prirodno više vole slatka pića, te zahvaljujući tome mogu da imaju veće afinitete prema alkoholizmu. Alkohol, naravno, utiče na iste delove mozga kao i slatkiši. Etanol, međutim, nije uvek sladak ̶ ponekad je i gorak. Istraživanja su pokazala da pacovi reaguju na alkohol na isti način kao i ljudi. Ponašanje pacova kojima se u toku eksperimenta redovno davao etanol pokazalo je da im alkohol prija. 2. Želimo da popijemo Neurotransmiter dopamin, koji je odgovoran za doživljavanje prijatnih emocija u mozgu, povezuje se sa mnogim oblicima zavisnosti. Kao i sve poznate supstance koje izazivaju zavisnost, i etanol povećava oslobađanje dopamina. Upravo zbog ovoga posle prve čaše želite i drugu, i treću, i četvrtu. Nakon ponovljenog susreta sa supstancama koje izazivaju zavisnost, kao što je alkohol, dopamin izaziva smanjenje broja receptora koji vezuju za sebe ovaj neurotransmiter. Što manje receptora, veća je šansa da se alkoholičar vrati svojoj zavisnosti. Kao lek protiv zavisnosti koristi se naltrekson, antagonist opoida, a njegova osnovna funkcija je smanjenje toksičnih efekata u mozgu. On se takođe koristi i kod trovanja morfinom ili heroinom, a funkcioniše tako što sprečava prestanak respiratorne aktivnosti. 3. Zahvaljujući njemu osećamo se bolje Konzumirane alkohola može nam pomoći da umanjimo stres koji nastaje na poslu ili u školi, ali ovakav način ublažavanja strasa može samo da nam škodi. Međutim, uverenje da alkohol blagotvorno deluje na smanjenje stresa veoma je staro. Pre oko 2600 godina, grčki pesnik Alkej rekao je da ne smemo da padamo u očajanje. Ako želimo da izbegnemo loše raspoloženje,veruje Alkej, samo treba da pomešamo više vrsti vina i zatim popijemo ovaj napitak. Po mišljenju biologa, alkohol utiče na tri žlezde u organizmu: hipotalamus, hipofizu i nadbubrežnu žlezdu. Ispijanje alkohola „na eks” može da stimuliše ove žlezde i tako poveća lučenje nekih hormona koji mogu smanjiti stres. Dakle, ukidanje stresne reakcije i dopaminom stimulisana osećanja, utiču da se čovek oseća dobro. 4. Pomaže nam da prevaziđemo zabrane Postoje dokazi da alkohol oslabljuje našu samokontrolu, utičući na deo mozga koji je odgovoran za donošenje odluka i socijalno ponašanje. To dovodi do gubljenja samokontrole, što je tipično za pijanstvo. Bitan rezultat konzumiranja alkohola jeste povećana druželjubivost, i to već posle nekoliko čašica. Gubljenje samokontrole, naravno, treba povezati i sa rizičnim ponašanjem, pa je konzumiranje aklohola jedan od čestih uzročnika različitih nezgoda. 5. Bolje spavamo Mnogi od nas pristupe čašici neposredno pred spavanje, ali istraživanja pokazuju da ta ista količina alkohola može da rezultira ometanjem dubokog sna, odnosno REM faze spavanja. To znači da nam alkohol može pomoći da brže zaspimo, ali kvalitet sna definitivno ne poboljšava. REM faza sna je bitna za kognitivne procese, kao što je konsolidacija memorije. Promene u toku ove faze sna, nakon konzumiranja alkohola, mogu negativno da utiču na memorijske procese u mozgu. 6. Ublažava bol Ovo poznato dejstvo alkohola služi kao opravdanje za njegovo konzumiranje. Popijte alkohol i uspešno prevaziđite osećaj bola. Receptori za bol primaju impulse bola, a zatim tu informaciju šalju do mozga. Alkohol smnjuje ove signale, pa time stvara osećaj ublažavanja bola. Nažalost, istraživanja pokazuju da je uticaj alkohola na smanjenje bola još uvek nedovoljno potvrđeno. Ima dosta ljudi koji kozumiraju alkohol da bi se oslobodili hroničnog bola. Ipak, pre nego što ponovo posegnu za ovakvom terapijom, treba da znaju da posle nekog vremena njihovo telo može da razvije otpornost, te da ovakav uticaj alkohola vremnom može biti sve ređi. Kod hroničnih alkoholičara se može javiti čak i povećana osetljivost na bol. 7. Čašica će nas zagrejati Možda će vas ovo iznenaditi, ali to nije tako. Zahvaljujući alkoholu na trenutak možete imati osećaj toplote. Ovakav osećaj uzrokovan je delovanjem na receptore osetljive na toplotu (termoreceptori), koji se nalaze u koži čoveka. Međutim, alkohol zapravo snižava toplotu u sredini tela. Strujanjem krvi ka površini kože naše telo se u stvari hladi. Možda osećate da vam je toplije, ali to je zapravo varka. Konzumiranje alkohola čini da manje osećamo hladnoću, no uzrok ovog osećaja treba tražiti u mozgu. Alkohol zaista na različite načine utiče na naš mozak i misli. Ljudi pronalaze različita opravdanja kako bi konzumirali alkoholne napitke. Ako odlučite da danas popijete „po koju” čašicu, dobro razmislite. Koji je vaš izgovor?

Prijatelj portala