IZVRŠAVANJE TEHNIKE HARA-KIRI

Foto: WIKIMEDIA COMMONS; AUTOR: ADOLFO FARSARI

DREVNA I KRVAVA TRADICIJA HARA-KIRI

Sigurno ste već čuli za hara-kiri, drevnu i bizarnu tehniku izvršavanja samoubistva. Da li ste ikada pomislili da malo više istražite o njoj i saznate kako tačno izgleda ceremonija, pod kojim uslovima i kada osoba biva primorana da izvrši ovakav vid autodestrukcije? 

Hara-kiri jeste jako drevna tradicija i vezana je prevashodno za područje Japana. Samo ime potiče od dveju japanskih reči – „hara”, što znači „stomak”, i „kiri”, što označava glagol „seći”. Ipak, ovaj izraz može se smatrati uvredljivim u Japanu, pa se umesto njega često koristi druga reč – „sepuku”. Već na osnovu samog naziva možete pretpostaviti kako je sam ritual samoubistva mogao izgledati. Osoba bi sekla sopstveni stomak jako oštrim sečivom, najčešće specifičnom vrstom samurajskog noža, nazvanog tanto. Sečivo se najpre zabadalo u abdomen, a potom se pravio rez sa leve strane prema desnoj polovini tela.

Međutim, ovo nije bio jedini način zasecanja, te je postojalo nekoliko modifikacija. Osoba se mogla poseći i vertikalno ili u unakrsno. U Japanu su postojali čak i priručnici koji bi detaljno objašnjavali kako trbuh treba raseći i u kom pravcu nož mora da bude povučen kako bi se stomak otvorio. Utroba osobe bi se izručila i osoba bi umirala od gubitka krvi. U nekim slučajevima, kada bi se ova ceremonija obavljala pred auditorijumom, neko od publike bi bio izabran da osobi skrati muke odsecanjem glave. Humano, zar ne? Ponekad bi to bio najbliži prijatelj i, ako bi ceremonija bila izvedena daleko od očiju javnosti, on bi sa osobom polazio do nekog vrta ili hrama, gde bi čekao na trenutak kada je prijatelju trebalo prekratiti agoniju. Po pravilu, osobi se glava nije smela odseći u potpunosti i uvek je ostavljana da visi na malom parčetu tkiva.

Verovatno se pitate ko je morao da izvršava samoubistvo na ovaj način i šta je to što bi dovodilo do momenta kada osoba više nema izbora. Ova tehnika bila je najrasprostranjenija među samurajima i oni su bili moralno obavezani da ovakav ritual izvrše ako bi prekršili kodeks ponašanja i osramotili sebe. Jedini način da se izgubljena čast vrati bilo bi samoubistvo, i to ni manje ni više nego na ovakav način. Mnogi samuraji izvršili su hara-kiri jer su dopali zarobljeništava, što se smatralo za jednu od najvećih sramota za ratnika.

Veruje se da ova tradicija potiče iz 12. veka, a od 15. veka hara-kiri je postao i svojevrsna kazna na koju bi car primoravao kažnjenika. Car bi osobi koju bi želeo mrtvu zbog neke pogreške poslao bodež, što bi moglo da znači samo jednu stvar. Osoba je potom morala sama da izvrši hara-kiri i smatralo se da joj je car time ukazao veliku počast. To znači da nije želeo da umre sramnom smrću i bude pogubljena, već joj je omogućio da ostane časna i sama sebi oduzme život.

Ipak, ne treba zaboraviti da ova japanska tradicija nije jenjavala ni u poznijim godinama. Ona nije ostala vezana za davna vremena i samuraje. Istorija pamti i one koji su hara-kiri izvršili u znak protesta protiv neke od odluka vlasti ili nadređenih. Ovakvo samoubistvo dešavalo se i zbog velike boli koju bi osoba osetila zbog gubitka voljene osobe ili nekog prema kome je gajila veliko poštovanje. Godine 1912. umro je japanski imperator Mucuhito, a njegov najodaniji general izvršio je samoubistvo kako bi mu odao poslednju počast i pokazao poštovanje i lojalnost.

Jedan od najintrigantnijih slučajeva u drugoj polovini 20. veka bio je vezan za smrt slavnog japanskog književnika. Jukio Mišima bio je uticajni japanski pisac, koji je više puta bio nominovan za Noblovu nagradu i koji je 1970. pokušao da izvede puč. On je sa nekoliko prijatelja zarobio jednog od važnih komandanata i pozvao vojnike na državni udar. Međutim, kako nakon održanog govora nije naišao na podršku, već na ismevanje, shvatio je da je jedini način da svoju čast povrati izvršavanje samoubistva. Jedan od njegovih prijatelja bio je tu da mu, nakon što zabode sebi nož u utrobu, muke skrati odsecanjem glave.

Jedan od poslednjih zabeleženih slučajeva odigrao se 1999. godine, kada je jedan japanski menadžer izvršio hara-kiri u znak protesta protiv odluka kompanije u kojij je radio. Japansko društvo i danas važi za društvo sa veoma izraženim osećajem za moral i čast, pa primeri ritualnih samoubistava ovog tipa i danas postoje. Ovakvi slučajevi su, međutim, danas jako retki, jer je ova tradicija u Japanu zabranjena zakonom.

Tekst: Ana Savić

Prijatelj portala