VELIKA BELA AJKULA

Foto: WIKIPEDIA/ AUTHOR TERRY GOSS

ZAŠTO NIJEDAN AKVARIJUM NA SVETU NEMA VELIKU BELU AJKULU?

Postoji veliki broj vrsta ajkula koje dobro podnose zarobljeništvo u akvarijumima. Uglavnom ćete imati priliku da vidite zebra ajkule, razne grebenske, tigrastu ajkulu boje peska, ali nikada veliku belu. Decenijama su ljudi pokušavali da zarobe u akvarijumima najveću ribu predatora na svetu. Sedamdesetih, osamdesetih i devedesetih godina su se akvarijumi posebno trudili da uhvate i očuvaju u životu ovu veliku ribu, pogotovo što je ona privlačila veliki broj posetilaca; međutim, one nikada nisu izdržale dugo u životu u akvarijumu.

Velika bela ajkula koja je najduže živela u akvarijumu, bila je živa svega šesnaest dana. Problemi sa kojima su se susretale ove ribe jesu nedostatak apetita i problemi sa plivanjem. Često su već bile na pragu umiranja kada su pristigle u akvarijum. Velika većina njih nije preživela ni put do akvarijuma, iako su bile transportovane u raznim akvarijumima dizajniranim samo za njih.

Sve do 2004. godine nije bilo moguće održati u životu veliku belu ajkulu na duže staze. Ali je 2004. akvarijum u Montereju u Kaliforniji dokazao da je moguće uhvatiti veliku belu ajkulu i održati je u životu najmanje šest meseci. Ovaj poduhvat je iziskivao ogromne napore i niko to nije ponovio nakon toga. Njihov uspeh se ogledao prvo u dizajniranju akvarijuma za prenošenje ajkule, koji je imao 3,7 miliona litara i bio je u obliku jajeta, sa dubinom od 10,5 m. Pored velikog akarijuma bilo je neophodno da ajkula bude mala, a najbolje da je mlađa od godinu dana. Što su mlađe i manje, ajkule su lakše za prenošenje i čuvanje, a potom i za hranjenje jer se, dok ne porastu, hrane manjim morskim životinjama. Kada porastu velike hrane se kornjačama, fokama pa i nekim kitovima, što svakako predstavlja veliki problem za one koje ih žele u akvarijumu.

VELIKA AJKULA

Foto: WIKIMEDIA COMMONS/ HERMANUS

Međutim, iako su uhvatili ajkulu i ispoštovali sve gore navedeno, ona ipak ne ulazi odmah u akvarijum. Da bi se oporaviila od transporta i da bi se lakše privikla na ograničen prostor, čuvali su je u ograđenom delu okeana nedaleko od akvarijuma. Još jedan problem koji otežava njihovo zatvaranje je to što ajkule dišu kada im voda neprestano prolazi kroz škrge, i kiseonik iz vode tako ulazi u njihovo telo, za razliku od večine drugih životinja koje mogu samo otvoriti usta i usisati vodu i vazduh. Velika bela ajkula, nasuprot ostalim životinjama, mora da se kreće kroz vodu otvorenih usta i da filtrira škrgama vodu koja ulazi. Iz tog razloga, velike bele ajkule umiru kada ih uhvate u mrežu, a akvarijumi za njihov transport moraju imati mehanizme koji simulišu protok vode kao kada se ajkula kreće kroz nju.

BELA AJKULA

Foto: WIKIMEDIA COMMONS/ ELIAS LEVY

Nakon što je prva velika bela ajkula perživela 6 meseci u akvarijumu, i iako je poseta porasla za 30% zbog nje, ona je ipak puštena jer je ubila druge dve ajkule i postala opasnost za ostale životinje u akvarijumu. U narednim godinama nijedna ajkula nije živela u akvarijumima duže od 5 meseci, ali i tih 5 meseci je bilo teško za njih jer su imale vidljive povrede od udaranja u zidove akvarijuma. Problem je bio u tome što su akvarijumi hvatali veće bele ajkule, a što je veća, velika bela ajkula prelazi ogromne kilometraže dok pliva. Samim tim one nisu mogle da nadoknade kilometražu koju su prelazile, pa su zanemarivale zidove u akvarijumu i udarale u njih.

Poslednja velika bela ajkula u akvarijumu bila je izložena u Japanu i živela je, nažalost, samo tri dana. Jedno je sigurno, ova izuzetna životinja nikako ne podnosi zarobljeništvo, a kako je opstala od praistorije do danas, ne bismo smeli da dozvolimo da zbog nas odjednom nestane.

Tekst: Isidora Dimitrijević

Prijatelj portala