KOLIBRI U LETU

Foto: PIXABAY

SVE ŠTO NISTE ZNALI O KOLIBRIJU, NAJMANJOJ PTICI NA SVETU

Mada su sve ptice fantastična stvorenja, koja osvajaju naša srca kao što to čine sa nebom, o jednoj vrsti ptica postoji toliko zanimljivih i neverovatnih činjenica da one zapanjuju i same naučnike. Reč je o kolibriju, najmanjoj ptici na svetu. Ovo stvorenje nas neprestano zadivljuje svojim izgledom, ali i načinom života. Redakcija Red Info Portala odlučila je da vas upozna sa ovim malenim i čudesnim bićem. 

Na svetu postoji više od 325 različitih podvrsta kolibrija. Većina njih su tropske ptice i ne migriraju. Mogu se naći većinom u Centralnoj i Južnoj Americi, kao i širom Karibika. Nijednu podvrstu ovih ptica ne možemo naći nigde izvan Amerike, čak ni u divljini Evrope, Azije, Afrike, Australije niti Antartika. 

Specifična boja na vratu kolibrija nije rezultat pigmentacije perja, već prelivanja boja na tom perju. Količina svetlosti, ugao pogleda, stanje perja i još mnogi drugi uslovi utiču na to koliko je boja jarka. 

Ove ptice ne mogu da hodaju ni da skakuću, ali koriste noge da se pomere u stranu kada stoje na nečemu. One su evoluirale tako da su njihove noge mnogo manje i lakše, što ih čini efikasnijim letačima. Zapravo, ove ptice noge koriste za češkanje i brigu o perju. Kolibriji imaju od 1.000 do 1.500 pera, što je manje od bilo koje ptice na svetu. Razlog ovako male količine perja nije samo malo telo. Ovo zapravo čini pticu lakšom i sposobnijom da bolje leti. 

Najveća brzina koju kolibri može da dostigne u letu je 48 km na sat, a krila kolibrija lepršaju od 50 do 200 puta po sekundi, u zavisnosti od pravca leta, razloga za let i stanja vazduha. Međutim, kada lete na dole, mogu dostići brzinu i do 100 km na sat. Ove ptice, dakle, mogu leteti čak i brže od onog starog automobila u vašoj garaži! 

Selasphorus calliope je najmanja vrsta kolibrija u Severnoj Americi i veličine je samo 8 cm. Mellisuga helenae je najmanja vrsta kolibrija, ali i najmanja vrsta ptice na svetu. Veličine je samo 6 cm i može se naći samo na Kubi.

Prosečni kolibri je težak oko 3 grama. Uporedite to sa parom od jednog dinara koja teži 4,20g. To znači da je prosečan kolibri lakši od jedne pare. Oko 30% težine kolibrija je u mišićima prsa. Ovi miišići su široki grudni mišići, koji su najviše odgovorni za letenje.

Kolibri leže najmanja jaja od svih ptica na svetu. Njihova jaja su malo duža od 1cm, ali iznose skoro 10% mamine težine. Jaje kolibrija je manje čak i od karamel bombone.

Kolibri mora dnevno da konzumira oko polovine svoje težine. Prosečan kolibri se hrani čak i do 8 puta u jednom satu. Osim nektara, ove ptice jedu i mnoge male insekte i paukove, a ponekada piju sok iz drveta i voća.

Srce kolibrija kuca više od 1.200 puta u minutu. Uporedite to sa prosečnim čovekom, kome srce kuca oko 100 puta po minutu. Kada se odmara, kolibri udahne oko 250 puta u minutu. Broj udaha i izdaha se povećava kada su u letu. Mit je da kolibriji srču nektar kroz kljun. Oni u stvari ližu nektar račvastim jezikom. Kapilari na vrhu jezika uvlače nektar u grlo.. Kolibriji svare prirodnu saharozu (šećer koji se može naći u nektaru cveća) za 20 minuta, sa 97% efikasnosti konvertovanja šećera u energiju. 

Iako su jako male ptice, kolibriji su jedne od najagresivnijih vrsta ptica. Često napadaju čavke i orlove koji pređu na njihovu teritoriju. Zavisno od vrste, stanja okoline, predatora i još nekih faktora prosečan život kolibrija u divljini je od 3 do 12 godina.

KOLIBRI
Foto: PIXABAY

Period kada najviše vrsta kolibrija migrira jeste od sredine jula do avgusta. Vrste koje migriraju severnije započinju migraciju ranije. Vrsta Selasphorus rufus ima najdužu migraciju od svih vrsta kolibrija. Ovi kolibriji lete oko 4.800km iz Kanade i Aljaske do Meksika, gde provode zime. Vrsta Archilochus colubris leti preko 800 km bez pauze preko Meksičkog zaliva tokom prolećnih i jesenjih migracija. Doduše, mit je to da ove ptice ovaj put prelaze na leđima drugih ptica – one ceo put prelete same.

Mnoge vrste kolibrija se mogu spojiti i tako stvoriti nove hibridne vrste. Ovo je jedan od razloga zašto je identifikovanje vrste kolibrija teško.

Kljun ensifera vrste, koja se može naću na Andima, dug je preko 10 cm, i može biti toliko težak da te ptice moraju da stoje držeći svoj kljun uvis. Ova ptica drži rekord za najduži kljun u proporciji sa veličinom tela.

Ovo nije kraj zanimljivim činjenicama o kolibrijima, mada se nadamo da je dovoljno da vas zainteresuje za ove malene i divne životinje. Mnoga druga čudesna bića oko nas koja čekaju da otkrijemo njihove tajne. 

 

 

 

Prijatelj portala