NAPOLEONOVA KUĆA

Foto: PIXABAY

NAPOLEON I ZEČEVI − DRUGA STRANA ISTORIJE

Neprijatelji, na hiljade njih, su istrajno opkolili Napoleona i njegove ljude, sve dok nisu načisto pokošeni i dok u očaju nisu počeli da se povlače. Mislite da pričamo o Bitki kod Vaterloa, zar ne? Niste u pravu ovog puta. Napoleonov najznamenitiji i najponižavajući poraz došao je od strane zastrašujuće bande zečeva.

Ovaj bizarni momenat u istoriji Evrope desio se u julu 1807. godine, nakon što je Napoleon potpisao Tilzitski mir i tako zvanično okončao rat između Francuske imperije i Ruske carevine. Kako bi proslavio ovaj događaj, predložio je lov na zečeve, na koji su bili pozvani njegovi prijatelji i neki od bitnijih vojskovođa. S obzirom da je Napoleon bio veoma zauzet čovek, posao organizovanja ovog lova ostavio je svom šefu kabineta, Aleksandru Bertjeu. To se, međutim, ispostavilo kao velika greška. Bertje je krenuo da prikuplja zečeve za lov, ali kako je on čovek koji radi sve na velikoj skali, malo je preterao sa brojem zečeva. Pretpostavlja se da je sakupio negde između nekoliko stotina i tri hiljade zečeva. U svakom slučaju, bilo ih je previše. Na dan lova Bertje i njegovi pomoćnici su prikupljene zečeve stavili u kaveze koje su nakon toga postavili na ivice ogromnog polja. Kada su Napoleon i njegovi gosti pristigli, dugouhe životinje su oslobođene i lov je započet, dok su lovci na svojim konjima galopirali na sred polja da uhvate svoj plen.

NAPOLEON

Foto: PIXABAY

 

Ali se onda desilo nešto krajnje neobičn zečevi nisu otrčali u strahu. Naprotiv, krenuli su da skakuću ka Napoleonu i njegovim gostima nalik na revolucionare koji su opkolili Bastilju. Napoleon i njegovi prijatelji našli su se u neobičnoj situaciji okruženi vojskom pufnastih zečića. U početku su se svi smejali apsolutno apsurdnoj situaciji u kojoj su se našli − ko se ne bi smejao? Ali kako je napad zečeva odmicao, tako se njihov smeh pretvarao u iskreni strah i zabrinutost. Car i njegovi gosti su bezuspešno pokušavali da odbiju napad udarajući ih čime god su stigli – puškama, bičevima, štapovima. Napoleon je čak i pokušao da ih upuca, ali su životinjice samo napadale i napadale i on i njegovi gosti su bili neverovatno nadmašeni u brojnosti.

Napoleon je znao da je ovo bitka u kojoj ne može pobediti i zato je najavio brzo povlačenje trupa, sve do bezbednosti svoje kočije. Ali, ne tako brzo gospodine! Poplava nezaustavljivih pufnastih loptica je nastavila napad. Istoričar Dejvid Čandler opisao je pokolj na ovaj način: „Uz bolje znanje i razumevanje napoleonske strategije od većine njegovih generala, horda zečeva se podelila u dva krila, poplavila bok gostiju i krenula ka Napoleonovoj kočiji.” Vozač kočije je neuspešno udarao bičem pokušavajući da zaustavi napad. Međutim, horda je preplavila careve male noge i krenula da se penje po njegovom kaputu. Nekoliko zečeva je čak uskočilo u kočiju. Napad je zaustavljen tek kada je kočija odvezena dok je Napoleon, ako je verovati legendi, izbacivao zečeve kroz prozor.

ZEC

Foto: PIXABAY

 

I možda se sada pitate zašto su ga zečevi uopšte napali? Pa i za to je kriv Bertje. Iako je možda bio upućen u vojna pitanja očigledno nije bio najupućeniji u zečja. Umesto da je prikupio divlje zečeve on je bio lenj i naredio je svojim ljudima da uzmu pitome zečeve od obližnjih seljaka. Problem u tome bio je to što se pitomi zečevi ne plaše ljudi, dok se divlji plaše i oni bi pobegli. Pitomi su bacili jedan pogled na Napolena i njegovo društvo i pretpostavili da su oni tu kako bi ih nahranili, baš kao seljaci koji su ih odgajali. A kada su videli da hrskavih šargarepa i kupusa nema, postali su malo nervozni.

Istorija iza velikih događaja, ratova i primirja, krije priče svakodnevnog života. Naličje reprezentativnih događaja nam otkriva nešto drugačiju istinu o stvarima i pomaže da bolje razumemo sve ono što se dešavalo i što se dešava. I pazite se zečeva, izgleda da se mogu pretvoriti u opasnu bandu!

Prijatelj portala