PUTER OD KIKIRIKIJA

Foto: PIXABAY

FASCINANTNE ČINJENICE O HRANI KOJE VEROVATNO NISTA ZNALI

Neverovatno je koliko toga i dalje ne znamo o hrani koju svakodnevno konzumiramo. Koliko god mislili da više nema tajni o hrani i da su sve misterije obelodanjene, često saznajemo nove informacije. Kako bismo rasvetlili bar neke misterije, predstavljamo nekoliko zanimljivih činjenica o hrani sa kojima se verovatno niste susreli do sada. 

1. Da li ste znali da naučnici mogu da pretvore puter od kikirikija u dijamante? Naime, otkriveno je da puter od kikirikija sadrži visok nivo ugljenika, te se tako ova smesa može pretvoriti u dijamante. Sve što je potrebno je izvući kiseonik iz ugljen-dioksida, koji se nalazi u namazu od kikirikija, i onda primeniti ogroman pritisak na ugljenik koji je ostao u smesi.

2. Crvena boja za hranu koja se koristi za Skittle bombone dobija se kuvanjem tvrdokrilaca. Ova karminska kiselina često se koristi za bojenje bombonica, i ostale hrane sa ukusom jagoda, pa čak i za karmine.

3. Sirove ostrige su žive kada ih jedemo. Kako se brzo kvare, ostrige se moraju servirati što pre, što znači dok su još žive. Neke vrste ostriga mogu preživeti van vode čak i do dve nedelje, zato se čuvaju u posebnim uslovima. Kada umru, nisu više sigurne za jelo. Srećom, one nemaju centralni nervni sistem, te ne osećaju bol.

4. Krompir upija wi-fi signale. Naime, kada je kompanija Boing testirala wi-fi signal u novim avionima, umesto putnika postavili su velike džakove krompira na sedišta. Zbog visokog nivoa vode i hemijskog sastava krompir može apsorbovati i reflektovati radio i wi-fi signale kao ljudi.

KROMPIR

Foto: PIXABAY

 

5. Gumene bombone i kola se premazuju istom vrstom voska. Naime, karanauba vosak, koji se koristi da da sjaj automobilima, takođe se koristi i kod gumenih bombona.

6. Med ne može da se pokvari. Kako prirodno sadrži nisku količinu vlage i dosta kiselina, ovo su dve karakteristike koje hranu štite od kvarenja. U ovakvom okruženju bakterije odmah umiru. Ovo objašnjava kako su arheolozi uspeli da pronađu tegle meda stare hiljadama godina, koje i dalje izgledaju sveže. Pored meda, u hranu koja se ne može ukvariti spadaju i so, šećer i sirovi pirinač.

7. Šargarepe su nekada bile ljubičaste. Prve šargarepe nisu bile ni nalik onima koje danas koristimo. Ovo povrće je prvobitno imalo ljubičastu, ili belu boju i tanak koren. Narandžaste šargarepe koje danas jedemo su zapravo genetski modifikovane krajem 16. veka.

ŠARGAREPE

Foto: PIXABAY

 

8. Vasabi je, zapravo, obojeni ren. U 99% slučaja vasabi koji se prodaje u Americi je lažnjak, a da biste došli do prave stvari, morate posetiti vrhunske suši restorane u Japanu. Jedna funta vasabija košta oko 80 dolara, te je mnogim restoranima lakše da smanje troškove time što će napraviti imitaciju proizvoda.

9. Losos koji se uzgaja na farmama je zapravo bele boje, te se farba u ružičastu. Prirodna boja mesa divljeg lososa je ružičasta zbog velikog unosa račića. Međutim, losos na farmi ima drugačiju ishranu. Kako bi dostigli pravu boju, farmeri dodaju karotenoid (fotosintetički pigment) u hranu ribe kako bi imitirali pravu boju divljeg lososa.

10. Ljudi su nekada mislili da je paradajz otrovan. Naime, u Evropi u 18. veku, paradajz je dobio nadimak otrovna jabukaˮ zato što su se aristokrate često razboljevale i umirale nakon konzumiranja ovog povrća. Međutim, smrtni ishod nije imao nikakve veze sa paradajzom, već sa izborom posuđa. Visok nivo kiseline u paradajzu izazvao je lučenje olova iz kalajnih tanjira koje su aristokrate koristile, što je dovodilo do trovanja. Međutim, popularnost pice u Italiji je u 19. veku uspela da promeni stavove ljudi o ovom povrću.

11. Krekeri su češći uzročnici karjesa nego slatkiši. Verovatno su vam kao detetu govorili da će vam se od bombona iskvariti zubi. Postoje, međutim, mnoge druge vrste hrane koje su pogubne po higijenu zuba više nego slatkiši, kao na primer krekeri. To je zato što su kiseline, a ne šećeri, odgovorni za propadanje zuba. Dr Mark Burhen (Mark Burhenne) izjavio je da je lepljiva tekstura krekera koja se zaglavi među zubima pogodna za bakterije, koje se onda duže vreme mogu zadržati u ustima.

KREKERI

Foto: PIXABAY

 

12. Preterano konzumiranje muskatnog oraščića može dovesti do halucinacija, vantelesnih senzacija, mučnine, vrtoglavice kao i usporene aktivnosti mozga. Međutim, potrebna je velika količina musktanog oraščića (više od dve kašičice) da bi se osetili ovakvi efekti.

13. Ljute papričice u sebi sadrže hemijski element koji vas zavarava da vam nešto gori u ustima  zato ljuta hrana izaziva bol dok je jedemo. To gorenje koje osećamo kada jedemo ljutu hranu jeste psihološka reakcija, a ne fizička. Ljute papričice sadrže hemijski element koji se naziva kapsaicin, koji se vezuje za receptore bola na našim nervima. Tako počinjemo da se znojimo, a lice nam crveni. Na taj način naše telo pokušava da se ohladi, iako ne postoji pravo povišenje temperature.

14. Jedanaestogodišnji dečak je sasvim slučajno izumeo sladoled. Naime, 1905. godine, jedanaestogodišnjak Frenk Eperson (Frank Epperson), preko noći je ostavio mešavinu gaziranog soka i vode u posudi napolju. Sledećeg jutra ga je dočekao slatki dezert. Emerson je svoj izum nazvao Edoled" (Edsicle) i počeo da ga prodaje po plaži Neptun u San Francisku. Kada je ostario, njegova deca nazivala su sladoled Pop's 'Sicleˮ ili Popsicleˮ, te je po tome ova poslastica dobila naziv.

SLADOLED

Foto: PIXABAY

 

Važno je birati hranu i znati šta unosimo u svoj organizam. Hrana je osnovno gorivo koje nam daje snagu i energiju, zato birajmo kvalitetno i ne dozvolimo da nam neznanje narušava kvalitet života. 

Prijatelj portala