OTISAK PRSTA NA PROZORU

Foto: PIXABAY.COM

10 ZANIMLJIVIH ČINJENICA O OTISCIMA PRSTIJU

Šta je otisak prsta? Da li se može izbrisati? Kako su se otkrivali krivci u prošlosti, a kako ćemo ih otkrivati u budućnosti? I, pre svega, šta se može saznati iz jednog otiska prsta? Red Info Portal vam donosi odgovore na ova zanimljiva pitanja.

 

Otisci prstiju su jedinstveni i zbog toga se i danas smatraju najboljom metodom identifikacije. Gotovo nevidljivi golom oku, oni zahtevaju hemijsku reakciju (slično fotografskom filmu) kako bi se videli. Otisci prstiju na nogama su takođe jedinstveni i mogu se koristiti za identifikovanje. Isto važi i za dlanove i tabane.

 

Šta je otisak?

Otisak prsta nastaje kada prst dođe u kontakt sa nekom površinom. Prst ostavlja tragove znoja i drugih supstanci koje je osoba mogla dodirnuti. Te supstance se nakupljaju u brazdama na vrhu prsta, koje se formiraju kada donji sloj epidermisa raste drugačijom brzinom od ostatka kože. U suštini, naši otisci prstiju su sačinjeni od međusobno isprepletanih različitih slojeva kože.

 

Reci mi kakav ti je otisak...

Otisci koje ostavljamo sačinjeni su od velikog broja supstanci koje naša koža prirodno luči ili ih upija iz okruženja. Ove supstance mogu otkriti čak i tajne do kojih se drukčije ne bi moglo doći. Neki od istraživača sa Univerziteta Kornel (Cornell University) dokazali su da se sa obloge ekrana pametnog telefona (napravljene sa posebnim hemijskim sastavom) mogu dobiti podaci o životnom stilu vlasnika, kozmetičkim proizvodima koje koristi, hrani koju jede, lekovima koje pije, da li koristi drogu i u nekim slučajevima i o mestima na kojima je bio – baš kao u serijama u stilu Mesta zločina (CSI).

 

Osetljivi, ali i izuzetno otporni

Otiske prstiju je moguće uništiti jednim potezom ruke ili mogu opstati na mestu zločina i pola veka. Ne postoji jedna jedinstvena tehnika otkrivanja otisaka: forenzička nauka ih ima čak 25.

 

Otisci od nervoze

Istražitelji moraju dobro da se pomuče jer otisci koje ostavljamo nisu uvek upotrebljivi. Ako su nam, recimo, ruke čiste i suve, biće teže otkriti otisak. Isto važi i ako su ruke previše prljave ili nema dovoljno ciljanog sastojka u znoju. Međutim, istražiteljima u pomoć priskače simpatički nervni sistem. To znači da se kada smo besni, uplašeni ili nervozni, mnogo više znojimo i veće su šanse da ostavimo otisak prsta. Upravo tako, ako se kriminalac unervozi u trenutku zlodela, to bi mu moglo doći glave.

OTISAK PRSTA POD LUPOM

Foto: PIXABAY.COM

 

Greške

Ovaj sistem je sve samo ne nepogrešiv. Jedna studija iz 2011. godine je utvrdila da je postotak lažnih poklapanja (otisaka koji se pokažu kao isti, iako zapravo nisu) 0,1%. Ovaj procenat možda deluje zanemarljivo, ali nije.

 

Kako je bilo nekada?

Pre nego što su otisci prstiju usvojeni kao metoda raspoznavanja, koristilo se merenje kostiju tzv. metodom Bertiljon, nazvanom tako po francuskom policajcu Alfonsu Bertiljonu. Smatralo se da svaka osoba ima drukčije telesne proporcije i da bi se dobili nedvosmisleni podaci o svakome od nas, bilo je dovoljno samo fotografisati i izmeriti. Ovu metodu koristili su evropski policajci tokom tri decenije, ali u više navrata se pokazala kao donekle neprecizna.

 

Bez otisaka

Da li se čovek može roditi bez otisaka? Odgovor je potvrdan, a objašnjenje daju tri genetska oboljenja koja mogu sprečiti formiranje otisaka prstiju: NFJS (Naegeli-Franceschetti-Jadassohn syndrome), DPR (dermatopathia pigmentosa reticularis) i adermatoglifija. NFJS i DPR prouzrokuju čitav niz simptoma, koji su mnogo teži od glatkih prstiju. S druge strane, adermatoglifija ima samo jedan simptom: nedostatak otisaka prstiju. Američki Nacionalni zdravstveni institut (National Institute of Health) je naziva još i oboljenjem koje usporava imigraciju, zbog problema koje stvara ljudima koji žele da se isele.

 

Mama, izgubio sam otiske!

I otisci prstiju se mogu izgubiti. Onaj ko se bavi teškim taktilnim radom (poput zidara) i ko koristi određene lekove može primetiti da mu otisci prstiju erodiraju. Edvard Ričards, forenzički stručnjak, objasnio je za Sajentifik Amerikan (Scientific American) da ih čak i jedna vrsta otrovnog bršljana može izbrisati, ali se kasnije koža obnovi. Međutim, ima i onih koji namerno pokušavaju da ih uklone: ozloglašeni gangster Džon Dilindžer ih je spržio kiselinom kako ne bi mogli biti upotrebljeni protiv njega.

 

Crevni otisci u budućnosti?

Mikrobiomi bi mogli postati novi otisci prstiju. Zajednička DNK bakterija, gljivica i virusa koji čine našu crevnu bakterijsku floru je ogroman arhiv informacija o našem zdravlju, okruženju, ishrani i genetici i jedinstvena je. Forenzički naučnici trenutno ocenjuju mogućnost upotrebe mikobioma za identifikaciju – svedočenja zasnovana na mikrobiološkim forenzičkim tehnikama su već prihvaćena na nekim američkim sudovima.

 

Verujemo da ste uživali čitajući zanimljivosti o otiscima prstiju i da ste se zapitali da li će budućnost doneti i nove mogućnosti za upotrebu otiska prsta. Nauka svakim danom sve više napreduje, te verujemo da će i otisak prsta vremenom doneti još iznenađujućih mogućnosti.

Prijatelj portala