rec je o hrastu koji spaja samce

Foto: PIXABAY

STARI HRAST KOJI POMAŽE LJUDIMA DA PRONAĐU LJUBAV

Hrast star 500 godina, koji se nalazi na samom kraju grada Ojtina u Nemačkoj, spaja samce više od jednog veka. Donosimo vam jednu zanimljivu ljubavnu priču u kojoj je ulogu provodadžije igrao niko drugi do ovaj viševekovni hrast.

Poznat kao Drvo za mladoženje, ovaj hrast spaja samce duže od Tindera i zaslužan je, kako kažu, za sklapanje više od sto brakova. Danas ljudi širom sveta šalju pisma ovom drvetu u nadi da će pronaći životnog partnera.

Mnogo je onih koji traže svoju srodnu dušu na ovaj način. Među njima je Mari iz Brandenburga, koja želi da pronaće muškarca koji ume da pleše, zatim  Hajnrih iz Saksonije, koji je u potrazi za partnerom za putovanja, i Liu iz Šidžašuanga u Kini, koji samo želi da vidi da li ima žene u Nemačkoj koja bi želela prijatelja iz Kine.

 Postoji nešto vrlo magično i romantično u vezi sa ovim, kaže sedamdesetdvogodišnji Karl Hajnc Martens, koji je počeo da dostavlja pisma drvetu 1984. godine i nastavio narednih dvadeset godina. Na internetu ljude spajaju činjenice i pitanja, ali kod ovog drveta u pitanju je slučajnost ‒ nešto poput sudbine.

 

maldi zaljubljeni par u prirodi

Foto: PIXABAY

Iako je sada u penziji, Martens i dalje čuva spomenar pun fotografija, pisama i isečaka iz novina iz vremena kada je bio zvanični glasnik ljubavi. Tokom dve decenije njegovog službovanja hrastu, dostavljao je pisma sa šest kontinenata, često na jezicima koje nije razumeo.

 Za ovo drvo vezana je i priča o ljubavi stara 128 godina, zahvaljujući kojoj je ovaj hrast postao simbol ljubavi.

Godine 1890. meštanka Mina zaljubila se u Vilhelma, mladog majstora za pravljenje čokolade. Otac je Mini zabranio da se viđa sa Vilhelmom, pa su njih dvoje počeli tajno da razmenjuju pisma, ostavljajući ih u šupljini u stablu hrasta. Posle dve godine, Mina je od oca dobila dozvolu da se uda za Vilhelma, pa su se venčali  juna 1891. pod krošnjom ovog hrasta.

 Priča o bajkovitom udvaranju ovog para se proširila i ubrzo su romantici iz cele Nemačke koji nisu imali sreće u traženju ljubavi u pivnicama i balskim salonima počeli da pišu ljubavna pisma Hrastu za mladoženje. Drvo je dobijalo toliko pošiljki, da mu je 1927. Pošta Nemačke dodelila lični poštanski broj i poštara. Takođe, postavili su merdevine do sandučeta veličine pesnice kako bi svako mogao da otvori, pročita i odgovori na pisma.

 Prema Martensovim rečima, jedino pravilo je da onaj koji otvori pismo i ne želi da odgovori na njega treba da ga vrati kako bi ga našao neko drugi. 

 Drvo dobija oko hiljadu  pisama godišnje, kaže Martin Grundler, predstavnik Pošte Nemačke. Većina ih stigne na leto.

 Danas je Hrast za mladoženje jedino drvo na svetu koje ima sopstvenu adresu. Šest dana nedeljno poštar prolazi šumom po kiši, snegu i sunčanom vremenu i penje se merdevinama kako bi dostavio pisma samaca punih nade.

Prijatelj portala