Na fotografiji se nalazi crna mačka.

Foto: Print screen

KAKO SU NASTALA SUJEVERJA?

„Sujeverje celi svet stavlja u vatru dok je filozofija gasi” – rečenica je čuvenog filozofa 18. veka Voltera. Danas je sujeverje zastupljeno u većoj meri nego što bi se očekivalo. U celoj Evropi za najsujevernije ljude važe Letonci, Česi i Italijani. Neka od najrasprostranjenijih verovaranja staro je više od jednog milenijuma, a i dalje se poštuju. Postoje razne aktivnosti koje ljudi rade da bih ih pratila sreća, a da ih ne bi pratila nesreća, i mi ćemo nabrojati nekoliko njih.

Verovatno ste i sami ispred stepenica ili merdevina zastali i obišli ih, samo da ne biste prošli ispod njih i da vas ne bi pratila nesreća. Ovaj strah potiče još od davnog srednjeg veka. Stepenice i merdevine donose nesreću zbog svog oblika trougla, neprikosnovenog simbola Svetog Trojstva. Osim toga, ovaj element se pojavljuje u skoro svim religijama. Horusa su smatrali i bogom stepenica, zbog podrške koju je davao preminulima dok hodaju ka večnom svetlu. U Bibliji, merdevine koje je sanjao Jakov, vode ka nebu. Muhamed je govorio o dugom stepeništu, kojim se duše pravednih penju ka Alahu. Uzimajući u obzir sva ova značenja, dolazi se do zaključka da prelazak ispod umesto iznad stepenica izaziva Božji gnev. Još jedan razlog za ovo sujeverje vezuje se za vojsku. Zaštitnici srednjovekovnih dvoraca imali su običaj da polivaju uljem ili vrelom vodom protivnike koji su se usuđivali da se popnu. Odatle potiče strah da se prođe ispod stepenica.

Pazite da vam crna mačka ne pređe put, a volite da vidite belu? Bela donosi sreću, crna nesreću, posebno kada prelazi ulicu ispred prolaznika. Tada on treba da se vrati tri koraka unazad da bi uklonio urok ili sačekati nekog na koga će preći nesreća. To je tipično latinsko verovanje, vodi poreklo iz srednjeg veka kada se mačka vezivala za zlobu i demona. Na primer, u SAD-u ako vas prati crna mačka to je dobar znak.

Jedno verovanje vezuje se za kišobran. Nikako ga ne treba otvarati u kući. Ovakav čin priziva bedu u porodici. Ne samo zbog toga što se često otvarao kada je curela voda kroz krovove, nego i zato što je podsećao na baldahin, koji je nosio sveštenik kada je vernicima radio poslednje pomazanje pre smrti.

Ukoliko slomite ogledalo čeka vas 7 dugih godina nesreće. Moguće je da se ovo verovanje vezuje za simboličnu vrednost ogledala, da ovaj magičan predmet može udvostručiti stvari i osobe. Ta njegova karakteristika mora da je navela prošle generacije da misle da slomiti nečiji odraz u ogledalu na neki način znači da smo ubili ili povredili tu istu osobu. Još od davnih vremena, ogledalo se smatralo magičnim. Rimljani su verovali da pomoću ogledala mogu videti šta se dešava u udaljenim mestima carstva. Religije kao islam ili hebreizam, savetuju da se ogledalo okrene za vreme sahrane, kako bi se izbleglo da ono spreči dušu preminulog da napusti zemaljski život. Što se tiče 7 godina nesreće, to se vezuje za verovanje antičkih Rimljana da se život čoveka obnavlja svakih 7 godina.

Budite oprezni kada sipate so, ukoliko ga prospete pratiće vas nesreća. Kod antičkih Rimljana, prosuti so na ruševine grada značilo je da se time sprečava njegov prosperitet. Jedno vreme se verovalo da su osuđeni na zagrobni život oni koji su prosipali so i sakupljali je očnim kapcima. Bacanje soli preko ramena u tri prstohvata, što je magičan broj, teralo je prokletstvo.

Kao sa solju, i sa uljem morate biti oprezni. U vezi sa uljem, koje je sveto i najbitnije u hrišćanskim obredima, šire se razna sujeverja. Da bi se odbranili od uroka, ako se prosulo ulje, mora se prosuti i so, koja je svojom moći uklanjala uroke.

Sigurno i vi imate omiljene brojeve, a i one koje manje volite, možda zato što vam donose nesreću. Italijanski pesnik, Gabrijel D’Anuncio, nije mogao da zamisli da napiše 13. kao datum pisma. Sujeveran kao što je bio, ako je morao da koristi taj broj, pisao je 12+1. U prvim vekovama hrišćanstva, izbegavali su da sede njih 13 za istim stolom, bojeći se da ne prizovu smrt nekog od prisutnih. Verovanje potiče iz priče o Poslednjoj večeri. Za stolom, u vreme tog tužnog okupljanja, bilo ih je 13, Isus sa 12 apostola uključujući i izdajnika Judu. Međutim u drugim kulturama, nesrećni broj nije uvek isti.

Prilikom izlaska iz kuće treba dodirnuti gvožđe ili drvo. Običaj protiv uroka, nastaje tokom vekova, tiče se mnogih zemalja, naročito mediteranske. Najpoznatiji običaj se vezuje za engleskog sveca, Dunstana, kome je đavo zatražio da otkuje svog konja. Svetac je umesto toga, zabio gvožđe u stopala đavola, sa obećanjem da će ga osloboditi ako neće više ulaziti u kuće gde su bile i konjske potkovice. To je razlog zašto su se na ulaznim vratima sa unutrašnje strane stavljale potkovice. Ovakav običaj ne vredi u Severnim zemljama, u kojima se protiv uroka udara drvo. Razlog potiče od svetosti duhova, od kojih su neki živeli na drveću.

Zašto se veruje da rog donosi sreću? Njegov oblik ga čini još od epohe neolita, kao i danas, simbolom muškosti i plodnosti, a budući da ih životinje koriste kao oružje, simboliše i snagu. Simbol roga prisutan je u svim civilizacijama i svim kulturama od hebrejske do hiršćanske, sumerske, hindu i kineske. Značenje ne mora biti samo materijalno već i duhovno. Tako je i Mojsije sišao sa planine Sinaj, noseći rogove na glavi koji su zapravo bili zraci Sunca, koji predstavljaju duhovnu snagu dobijenu od Sunca, zbog privilegovanog odnosa sa Bogom.

Za neka verovanja možda prvi put čujete, a neka možda potajno i sami poštujete. U svakom slučaju, očigledan je njihov uticaj na sve kulture sveta. Zapanjujuće je kako se neka šire na ceo svet, a neka ostaju karakteristična samo za jednu kulturu. Da li su vam ova verovanja koja smo mi naveli poznata, i imate li vi neke vaše rituale koje volite da praktikujete?

Prijatelj portala