SREDNJOVEKOVNI ZAMAK

Foto: FREE GOOGLE PHOTO / WIKIPEDIA

DA ŽIVITE U SREDNJEM VEKU KAKO BISTE ODBRANILI SVOJ ZAMAK?

Dragi čitaoci, upoznajte život iza zidina srednjovekovnih zamkova u vreme burnih ratova!

Što se tiče materijala koji se koristio za izgradnju zamkova, u početku su bili od drveta, a kasnije se upotrebljavao kamen, pa su već do 11. veka svi zamkovi bili od ovog materijala, što ih je činilo otpornim na vatru. Obično su se nalazili na vrhu brda sa pogledom na doline i puteve, i blizu njih je uvek bio bar jedan izvor vode. U okviru zidina (od 5 do 10 metara visine) nalazila se centralna kula, prebivalište plemića, zatim štale, magacini, domovi službenika i vojnika, bunar i kovačnice.

Kako su godine prolazile, a posebno nakon iskustva iz krstaških ratova, zamkovi su postajali sve veći, a njihova odbrana sve bolja. Zamak sa dobrom odbranom mogao je obeshrabriti neprijatelja i često ga naterati da se preda, iako je bio mnogo moćniji. Pre nego što bi došlo do napada, šanac se čistio i kopao, drveće se seklo kako bi se sprečilo da ga protivnik koristi za skrivanje ili ogrev. Lokalno stanovništvo se iseljavalo sa svojom imovinom nakon što bi uništili prilazne puteve. Bedemi su bili ojačani novim i ispupčenim parapetima (zaštitni, potporni zid) koji su proširiivali uglove iz kojih se pucalo. Istovremeno, na njima su nagomilane kosine nagnute zemlje, što je olakšavalo lansiranje objekata odozgo na napadače (kamenje, zapaljive tečnosti i predmeti, strele). Vrata su bila ojačana grabuljama, zidovima, jarkovima, i pripremali su se odbrambeni katapulti, koji su mogli uništiti mašineriju napadača. Pripremali su se i za izvršenje iznenadnih noćnih napada, kako bi onesposobili napadačeve ratne mašine. 

Napadači su pokušavali da postignu predaju trikovima − obećavajući da će poštovati živote i imovinu ukoliko se branioci predaju ili, u suprotnom, preteći istrebljenjem, podmićivanjem, neočekivanim noćnim napadima, hapšenjem neprijateljskih izaslanika u mirovnim pregovorima, trovanjem vode i drugo. Očigledno je da im se žurilo da osvoje zamak, ne samo zbog uštede troškova, već i da bi izbegli pojavu epidemija, toliko čestih u to vreme, a zatim i da bi izbegli moguću pridošlu pomoć opkoljenima. 

Mnogo zamkova uništeno je prilikom ovakvih opsada, ali je i veliki broj održanih ili rekonstruisanih, te danas imamo prilike da zavirimo u mnoga srednjovekovna utvrđenja, poput: zamka u Malbroku, zamka u Pragu, zamka Predjanski u Sloveniji, i drugih, što vam toplo preporučujemo!

Prijatelj portala