KIT KOJI PLIVA

Foto: PIXABAY

KITOVI NE PRAVE SKOKOVE SAMO RADI ZABAVE I IGRE― PRAVI RAZLOG JE USPOSTAVLJANJE KOMUNIKACIJE

Proučavajući različita jata grbavih kitova, istraživači su otkrili da skokovi predstavljaju sredstvo komunikacije. Taj zaključak je proistekao iz zapažanja da su skokovi mnogo češći kada su životinje udaljene jedne od drugih.

Tim istraživača sa Univerziteta u Kvinslendu (Australija) otkrio je da kitovi iskaču češće iz vode kada su udaljeniji među sobom. Pod vođstvom biologa specijaliste za morske vrste, Alibhe S. Kavanagh, naučnici su dve godine pratili jato koje je činilo 76 grbavih kitova. To je vrsta kitova poznata po zvukovima koje ispušta i po spektakularnim akrobacijama u vazduhu. Njihovi skokovi su prava atrakcija za one koji vole da ih posmatraju. Beležeći učestalost skakanja koji se tehnički zove „breaching̛̛, specijalisti za kitove su otkrili da skokovi mogu biti ređi kada se ove životinje nalaze na udaljenosti manjoj od 4000 metara. Međutim, njihov broj se znatno uvećavao kako je distanca postajala veća.

Iako su dali iscrpno objašnjenje, tvrdnja koju su postavili Alibhe S. Kavanagh i kolege iz udruženja „Marine Mammal Science̛̛ verovatno predstavlja samo jedan od mnogih mogućih razloga izvođenja skokova. Ostala istraživanja i dokumentarni filmovi zapravo su pokazali da mnogi kitovi skaču da bi se brže oslobodili parazita, kao što su prilepuše i ljuskari, koji se čvrsto zadržavaju na epidermisu. Međutim „breaching̛̛ navodno predstavlja i nadmetanje mužjaka za naklonost ženke. Kod manjih vrsta, kao što su recimo delfini, skokovi predstavljaju i neku vrstu rekreacije.

Tokom perioda lova na kitove, koji je sada ograničen samo na nekoliko zemalja, registrovani su skokovi ulješura koje su tako obaveštavale jato o dolasku lovaca. Takvo ponašanje je primetno i kod drugih vrsta, kao što je Risov delfin, koji skokovima iskazuju nelagodnost zbog brodića koji im se suviše približavaju.

S.T

 

Prijatelj portala