VULKAN

Foto: PIXABAY

ZAŠTO JE JEDAN TANZANIJAC PREŽIVEO PAD U LAVU?

Plašite se vulkana? Smatrate da je približavanje aktivnom vulkanu smrtna presuda? Oslobodite se straha, jer će vam ovaj tekst predstaviti čoveka koji je upao u vulkansku lavu i preživeo. Ipak, ne zaboravite da se radi o vulkanu čija je lava zapravo mnogo hladnija od lave drugih vulkana.

Ovaj vulkan nalazi se u Tanzaniji i na lokalnom masai jeziku zove se Božija planina. Njegova lava je hladnija, pa su i šanse za preživljavanje veće. Temperatura lave ovog vulkana nikada ne prelazi 510 stepeni Celzijusa, dok temperatura uobičajenih vulkana iznosi oko 1000 stepeni. Gotovo uvek je crne boje, pošto ne emituje dovoljno toplote koja bi je učinila crvenom. Godine 2007, tokom jedne ekspedicije, lokalni stanovnik, član plemenske zajednice Masai, upao je u lavu koja je isticala iz kratera. Uspeo je da izađe, iako je na jednoj ruci imao opekotine višeg stepena, kao i na obema nogama, pa je morao da bude hospitalizovan. Koliko god da je ovo užasavajuće, koliko se zna, on je jedina osoba do sada koja je upala u lavu i preživela.

Takođe je i viskoznost lave, tj. njena lepljivost, jako neobična. Zahvaljujući nedostatku molekularnih lanaca silicijum-dioksida, ova neobična lava teče kao voda, stvarajući meandre koji se lagano slivaju niz padine, a čija brzina jedva prelazi 10 km/h. Ovaj tip lave poznat je kao „karbonatit”. Za razliku od većine tipova lave, koji su bazirani na silicijum-dioksidu i kiseoniku, ova lava sadrži dosta bazičnih elemenata, uglavnom kalcijuma i natrijuma, zajedno sa dosta rastvorenog ugljen-dioksida. Toliko je bogata natrijumom da je poznata kao „natrokarbonatit”. Tačka topljenja za sve ove molekularne lance je daleko niža nego kod bilo koje silikatne lave, zbog čega je hladnija kada izbije na površinu. Zbog ovoga crna lava izbija na površinu u vidu vatrene fontane, ledi se u vazduhu i raspršuje se u delovima.

VULKANSKA PRAŠINA

Foto: PIXABAY

 

Ovaj vulkan se nalazi na mestu gde se afrički kontinent cepa, a pakleni omotač se izdiže kako bi popunio rascep. Karbonatna lava izbija na nekoliko mesta širom sveta, iako se trećina svih karbonatnih vulkana nalazi na istočno-afričkom procepu. Ne zna se u potpunosti zašto ova lava sadrži posebnu kombinaciju elemenata. Magma je mogla postati obogaćena ovim elementima jer su oni ostali razdvojeni usled nemogućnosti daljeg međusobnog mešanja. Tako su postali poput vode i ulja i nastao je novi tip magme. Dobro je što ovaj vulkan izbacuje ovakvu lavu. Ovaj tip lave sadrži dosta retkih zemljanih elemenata, koji su jako bitne komponente moderne elektronike.

Ovaj vulkan ne predstavlja pretnju, pa čak i kad eruptira eksplozivno i izbacuje oblak dima. Poslednja erupcija dogodila se 2008. i nije izazvala mnogo problema. Vulkan je nastao pre 370.000 godina i zbog toga je veoma koristan i za arheologe. Kad god je vulkan eksplozivno eruptirao, pepeo je prekrivao predeo i tako zauvek sačuvao tragove ljudskih naselja.

Prijatelj portala