VARIDZA

Foto: FLIKR

OTKRIJTE TAJANSTVENI GRAD UNUTAR PLANINA GRUZIJE

Radoznalom putniku koji traži nešto malo drugačije od prestižnog restorana u Parizu ili Rimu, nešto spektakularno što je napravio čovek − preporučujemo Gruziju!

Od svih tajnih mesta koje su napravili ljudi ili dvoraca kao iz bajke koji su građeni na vrhu litica, ništa nije ni približno neverovatno kao manastir koji su Gruzijanci sagradili u XII veku. Do ovog mesta se stiže kroz duboki tesnac sa ogromnim liticama koje sa dižu sa obe strane, pa onda kroz prelepu otvorenu dolinu prepunu ruševina dvorca. A na kraju puta? Vardzija, zabačeni grad-pećina nalik na gnezdo osica, sa stotinama rupa uklesanih u steni.

Grad je sagrađen u kasnim godinama XII veka, a iskopavanja iz 70-ih godina XX veka pokazuju da je okolina grada Vardzija naseljena još od bronzanog doba, pre oko dva miliona godina. Sam grad je napravljen iz ostataka naseobina, doduše iz preke potrebe, ne zato što su želeli da žive u pećinama. Naime, Mongoli su u XII veku agresivno napredovali ka Evropi, plačkajući i rušeći sela i ubijajući sve one koji im stanu na put. Gruzija, koja se nalazi između Kaspijskog i Crnog mora, na ivici istočne Evrope i zapadne Azije, bila im je na putu. 

Srednjovekovno kraljevstvo Gruzije se trudilo da im odoli ali nisu uspevali. Kralj Tamara, prva žena koja je vladala Gruzijom i koja je dobila titulu mepe (što znači kralj), naredila je svojim ljudima da sagrade novo neosvojivo utočište blizu grada Apsindza. Negde oko 1185. godine počeli su da kopaju unutar planine i za manje od dvadeset godina grad je bio gotov. Postojalo je do 19 nivoa sa beskrajnim tunelima i preko 6000 prostorija u novom gradu. Jedna od prostorija bila je luksuzna soba za presto, a druga je ogromna crkva tačno u sredini grada. Sve to znači da je grad sagrađen da opstane, a ne samo kao privremeno utočište. Komplikovan sistem irigacije je donosio svežu vodu za piće u svaki kutak grada i do terasa koje su služile kao farme na otvorenom. Čak su postojale i prostorije za odlaganje hrane i vinski podrumi.

Jedini ulaz i izlaz u ovu podzemnu metropolu je kroz tajni tunel koji je izlazio na obližnju reku. Iako je građen tako da bude neosvojiv, grad je podlegao majci prirodi. Za manje od veka od kako je započeta gradnja, 1283. godine zemljotres je uništio skoro dve trećine Vardzije. Ali grad nije odmah napušten. Monasi iz raznih delova zemlje su se brinuli o gradu i održavali manastir na tom mestu sve do XVI veka. Tada se Gruzija našla između dve vojske, sa jedne strane Turci, a sa druge Persijanci. Oni su razrušili manastir i ubili sve monahe, i od tada je grad napušten.

Danas je Vardzija samo izbledela slika onoga što je nekada bila, ali svakako i dalje ima posebno mesto u srcima Gruzijanaca. Kada su ga sagradili za svog kralja, namera im je bila da postane najistočniji centar hrišćanstva, što je neko vreme i bio. Uspeo je da izdrži napade Mongolaca, ali ne i prirodne katastrofe.  I dalje postoji oko 120 grupa pećina sa oko 250 prostorija koje su očuvane, uz 6 crkvi. Osim toga očuvano je 25 podruma vina sa 185 posuda sa vinom skrivenih u podu, i dok je čitav grad otvoren za turiste, te posude nisu.

Nema sumnje da na svetu postoje mnoge građevine koje nas iznova zapanjuju. A ceo grad napravljen za preko 6000 porodica, koji je unutar planine sagradila civilizacija na raskrsnici između zapadne Azije i istočne Evrope je zasigurno jedna od takvih građevina.

Prijatelj portala