VIA FERRATA

Foto: YOUTUBE PRINTSCREEN

AKO STE LJUBITELJ ADRENALINSKIH SPORTOVA, VIA FERATA JE PRAVA STVAR ZA VAS!

Sve više popularni outdoor sportovi poput trčanja, biciklizma, planinarenja ili brdskog trčanja dobijaju na važnosti. Prvobitno zbog opšteg fizičkog zdravlja, ali i odnosa čoveka sa prirodom. Svi ovi sportovi zahtevaju manje ili više fizičke spremnosti, ali zasigurno, ako imate želju, naći ćete svoju disciplinu, ili će ona naći vas. Cilj ovih sportova je, kako im iime kaze biti i trenirati na otvorenom. Danas vam predstavljamo malo ekstremniji sport na radost pravih adrenalinskih zaljubljenika.

Via Ferrata, u bukvalnom prevodu znači gvozdeni put Ona se postavlja na nepristupačan teren, kojim je, postavljanjem metalnih prečki i osiguravanjem  čeličnom sajlom, omogućeno kretanje.Sajla se postavlja dužinom trase kretanja i fiksirana je za stenu na svakih nekoliko metara u zavisnosti od samog terena. Sajla ima za cilj da pruži sigurnost tokom kretanja, ali može i služiti i kao pomoćni držač u određenim situacijama. Kretanje duž gvozdenog puta može biti horizontalno i vertikalno, u zavisnoti od terena, tj. kretanje je određeno na osnovu nepravilnosti stena. Putem via ferate se možete penjati i spuštati, a dužina staze varira, pa tako na nekim alpskim deonicama uspon može trajati i do 8 sati i tada se ona smatra zahtevnom, dok postoje i one kraće, manje zahtevne za čiji uspon je potrebno do sat vremena. Postoji nekoliko principa za ocenjivanje same staze, kao što su: nemačka, francuska, austrijska, italijanska skala ili međunarodna skala. Sam teren nije često presudan za težinu neke deonice. Postoji još mnogo faktora koji mogu uticati, a to su pre svega vremenski uslovi poput kiše i vetra, zatim velike nadmorske visine, ali i sama psihološka i fizička spremnost samog penjača.

Za nastanak via ferate se često vezuje mit da je ona nastala tokom ratova, kao skrivena i nepristupačna mesta za pozicioniranje oružja. Međutim, većina veruje da je ona nastala kao pomoćno sredstvo planinarima na teškim deonicama. Nakon Prvog Svetskog rata, gvozdeni putevi postaju sve popularniji. Najpoznatiji na svetu su na Dolomitskim Alpima u Italiji, zatim Čang Kong u Kini i na Mer de Glasu, najpoznatijem glečeru Francuskih Alpa. Oprema za feratu se menjala i sa godinama razvijala. Kvalitet one koja se danas koristi je izuzetan i njena uloga je da u potpunosti zaštiti penjača. Opremu čine: šlem, pojas, via ferata set, koji je i najbitniji deo opreme, zatim rukavice i ostala dodatna oprema.

VIA FERRATA

Foto: WIKIMEDIA COMMONS

 

U Srbiji postoje dve ferate. U Ovčarsko-kablarskoj klisuri, na 140km od Beograda, nalazi se Via ferrata Kablar. Stazu je napravio Klub ekstremnih sportova ,,Armadilo“ iz Čačka 2010. godine u saradnji sa ostalim srodnim klubovima iz cele Srbije, a po samom imenu ferate možete pretpostaviti da se ona nalazi na liticama planine Kablar. Visina je 45m, ali zbog terena i položaja stena, staza je dugačka 60m.

Cilj svake ferate, pored fizičke aktivnosti u prirodi i adrenalina, su i pogledi koji se pružaju sa samih vrhova staza, ali i skrovišta u stenama kojima se ne može prići ni sa jedne strane osim gvozdenim putem. Tako ova gvozdena staza vodi do pećine Turčinovac, za koju se vezuju razne legende, a jedna od onih najpoznatijih je da se srpski narod u njoj krio od Turaka, te je tako i dobila ime. U njoj su pronađeni ostaci koji svedoče o tome da je u ovoj pećini neko boravio duži vremenski period. Ostaje samo pitanje kako su ljudi dolazili do nje.

Via ferrata Berim, nalazi se u Ibarskom Kolašinu, na planini Mokra Gora, na severu KiM. Izgradnja ove staze je zavrsena 2015. godine i znatno je zahtevnija od one na Kablaru. Ferata Berim se sastoji iz dva dela. Od starta je 80m metara vertikalnog penjanja do pećine, a na samoj litici je postavljena klupa, na koju možete sesti, odmoriti se i uživati u magičnom pogledu koji se pruža. Put se nastavlja dalje kroz pećinu 30m i nakon nje još 50m vertikalnog uspona do prvog vrha Berima. Ukoliko je neko nedovoljno fizički spreman ili bi odustao zbog nekog drugog razloga, ovde se može zaustaviti i spustiti do baznog kampa. Oni uporniji će ovde nastaviti još 60m vertikalnog i horizontalnog uspona do drugog vrha. Za celu feratu je potrebno 3-4 sata, ali vredi svakog truda. Odatle ćete uživati u pogledu koji se pruža ka okolnim selima, ali i u pogledu ka jezeru Gazivode.

Inače ovaj deo Ibarskog Kolašina, tačnije Zubin Potok, zahvaljujući projektu Outdoor in, poslednjih godina beleži sve veći broj turista zainteresovanih za ovaj kraj. Pored planinarenja i ferate, ovo mesto nudi široku ponudu za aktivni odmor, npr. vožnja kajaka po jezeru Gazivode, zatim paraglajding, brdski biciklizam, ali i prilično razvnovrsnu ponudu smeštaja.

Autor: Jelena Dudić

 

Prijatelj portala