Foto: Pixabay

DA LI JE ZA VAS ŽIVOTU U MAROKU?

Za sve pustolove koji bi se već sutra otisnuli u avanture širom sveta, ali ih u tome sprečavaju finansijske i druge okolnosti, ruski mediji donose nekoliko zanimljivih informacija o životu u Maroku.

1. Stanovnici Maroka često prevode cene u „nepostojeću valutu”
Marokanski dirham je nacionalna valuta od 1960. godine, ali je tokom boravka u Maroku moguće čuti i cene izražene u valuti rial. Da bi se cena prevela iz riala u dirhame, broj riala treba podeliti sa 20. Nestabilnost kursa nije karakteristična za dirham (jedan dirham iznosi otprilike 0,09 evra), a možete naići na novčanice od 10, 20, 50 dirhama, na novčiće od 5, 2, 1 i pola dirhama, kao i na 5, 10 i 20 santima (sto santima jednaki su jednom dirhamu).

2. Prilikom venčanja ne postoji običaj menjanja prezimena
Nakon sklapanja braka svaki od supružnika zadržava svoje prezime. Građani „kraljevstva pomorandži” ne pridaju veliko značenje takvim formalnostima prilikom formiranja porodice, a deca su neposredno nakon rođenja registrovana na očevo prezime.

3. Na kućama nema brojeva
Adrese u Maroku mogu biti pravi izazov za turiste. Pored toga što se višespratnice u Maroku po pravilu zovu rezidencijama, one često nemaju ni brojeve, a za njihovo obeležavanje koriste se imena. Za lokalno stanovništo uobičajena je pojava da žive u rezidenciji koja se zove Fatima ili Lejla. Ova tradicija otežava pronalaženje tačne adrese, a cela situacija postaje još konfuznija zbog činjenice da se i tablice sa nazivima ulica retko opažaju na zgradama.

4. Na ulici se često mogu sresti ljudi koji čiste obuću
Ukoliko ste u Maroku neočekivano isprljali cipele, za mali trošak možete iskoristiti usluge ljudi koji čiste obuću. Naime, u Maroku ćete često videti čoveka koji u rukama drži drveni sandučić sa svim priborom neophodnim za blistave cipele.

5. Od malih nogu deca se u Maroku podstiču da udeljuju milostinju
Roditelji uče decu da od detinjstva pomažu onima kojima je to potrebno. Prosjaci su česta pojava u Maroku, najčešće u turističkim mestima, na parkinzima kod supermarketa i kafića, kraj znamenitosti, na velikim raskrsnicama, kod ulaza u džamije, ali oni ne razdražuju ljude, niti izazivaju njihov prezir. Štaviše, Marokanac će u najvećem broju slučajeva spustiti nekoliko novčića u ispruženu ruku ljudi, žena i dece sa ulice.

6. Marokanci su često poliglote
Zbog istorijskih događaja u Maroku, a najpre zbog dugog postojanja francuskih i španskih kolonija na teritoriji države, lokalno stanovništvo najčešće govori više jezika. Pored arapskog dijalekta dariž, Marokanci takođe govore francuski i španski jezik (pretežno na severu kraljevstva), a dva zvanična državna jezika su arapski i tamazihtski.

7. Marokanska nacionalna kuhinja je krajnje neobična
Marokanska kuhinja predstavlja spoj različitih tradicija, a lokalna jela su uglavnom kombinacija naizgled nespojivih ukusa. Na primer, Marokanci ljutu paradajz čorbu služe sa slatkim urmama, sole limun, piju veoma sladak i opor čaj sa nanom, ljušte gotovo sve vrste voća i povrća, otklanjaju čak i semenke sa paradajza…

8. Marokanci su vrlo gostoprimljiv i druželjubiv narod
Manjak ličnog prostora zbog blizine sagovornika u Maroku može rezervisanijim turistima stvoriti osećaj nelagodnosti. Ukoliko pitate taksistu kako da dođete negde, on može smatrati da je potpuno umesno da vam srdačno prebaci ruku preko ramena u toku davanja instrukcija.

Prijatelj portala