KANTE ZA RECIKLAŽU

Foto: PIXABAY

ŠTA SE SVE MOŽE DOBITI IZ OTPADA?

Kada bacate smeće, ono vam se uglavnom čini krajnje beskorisnim. Ako mislite da se jedino staklo, plastika i karton mogu reciklirati, prevarili ste se. Predstavljamo vam reciklažu kakvu niste očekivali: kauči od kore voća, cement dobijen iz ljuske jajeta, pa čak i gorivo od starih pneumatika.

U vreme supermaterijala i bio-tkanina pravo iznenađenje je otpad: mnoga novonastala preduzeća isprobavaju metode za oživljavanje materijala spremnih za bacanje od ljuski od jaja, preko trulog voća, do industrijskih ostataka mleka. Kako? Otkrivamo vam u nastavku članka.

Ostaci hrane postaju papir

Kraš (Crush) je nova vrsta papira koju proizvodi fabrika „Favini” iz Vičence. Od ostataka agruma, grožđa, trešanja, lavande, kukuruza, maslina, kafe, kivija, lešnika i badema dobija se jedna vrsta papira u boji, korisnog i za pakovanje. Proizvodnja je potpuno italijanska i obavlja se u jednoj fabrici u blizini Venecije. Agro-industrijski otpad se prečišćava i razbija na mikroskopske čestice. Konačno, korišćenjem održive hidroelektrične energije, meša se sa celulozom i recikliranim vlaknima sa FSC sertifikatom sertifikatom Saveta Šumarskog udruženja za drvo iz održivih šuma.

Cipele i tašne od ananasa

Pinjateks (Piñatex) je materijal koji se dobija od listova ananasa. On je toliko izdržljiv da se može koristiti za proizvodnju tašni i cipela. Na ideju za ovakvu njegovu upotrebu došlo je jedno špansko novonastalo preduzeće. Inspiraciju su pronašli u filipinskoj tradicionalnoj odeći, ispletenoj od niti listova ananasa. Rezultat? Sličan eko-koži, ali sa manjim troškovima i minimalnim uticajem proizvodnje na okruženje. Među prvima koji su ukazali poverenje pinjateksu je „Puma”, koja je ovaj materijal iskoristila za proizvodnju jednog modela patika. 

GUME

Foto: PIXABAY

 

Lož-ulje, metan i gvožđe od starih pneumatika

Sagorevanjem guma proizvode se visoko toksični zagađivači, kao što su dioksini. Međutim, ako gume završe u mikrotalasnoj peći, stvari se menjaju. Grupa „CAF” iz Firence, zajedno sa Katedrom za hemiju sa lokalnog univerziteta, napravila je specijalnu mikrotalasnu peć. Umesto da spaljuje stare pneumatike, peć Tajrbrt (Tyrebirth) ih raščlanjuje kako bi se iz njih izvukli elementi koji se mogu ponovo iskoristiti, poput lož-ulja, metana i gvožđa. Reciklaža se zasniva na principu pirolize i omogućava razgradnju jedne gume za samo pola sata, pri čemu se iz nje dobijaju goriva: metan gpl (15%), lož-ulje (40%), čađ (40%) i mala količina gvožđa (5%).

Dizajnerski predmeti od žvakaće gume

Šta bi bilo kad bi se žvake, umesto da završe na našim đonovima, pretvorile u nešto korisno? Ovu ideju je od reči do dela sprovela engleska dizajnerka Ana Bulas (Anna Bullus). Pre nekoliko godina ona je žvaku pretvorila u svestran materijal. Proces se obavlja u jednoj fabrici plastike u Lesteru (Leicester), u Ujedinjenom kraljevstvu. Ovde se mešavina koja sadrži stare žvakaće gume stavlja u mašinu za brizganje, zagreva se i potom istiskuje kao pasta. Čim se ohladi, može se oblikovati u nove predmete, među kojima su i kutije koje su postavljene na stanicama i fakultetima kako bi se prikupilo još žvaka za reciklažu.

Kožna galanterija od voća

Iako je još uvek u eksperimentalnoj fazi, „Frutledr” (eng. Fruitleather) ili doslovce „voćna koža” bi se uskoro mogla naći u našim domovima u vidu izdržljivog materijala sličnog koži. Ona bi mogla da se koristi za proizvodnju obuće, ali i kauča, fotelja i stolica. Ovo je ideja jednog novog preduzeća iz Roterdama, čiji članovi skupljaju kore trulog ili ugruvanog voća i povrća sa pijaca i od njih prave kašu, koja se potom kuva i suši. Proces kojim se dobijaju listovi materijala sličnog koži je mnogo čistiji i ekološki odgovorniji od procesa kojim se inače proizvodi koža.

LJUSKE JAJETA

Foto: PIXABAY

 

Ljuske jajeta u cementu

Možda zvuči čudno, ali je istina. Krhka ljuska jajeta, obrađena ad hoc, može postati čvrsta kao cement visokog kvaliteta. Istraživači u „Calchéra San Giorgio” iz Trenta (centru koji proučava i proizvodi specifične materijale za restauraciju i obnovu zdanja od istorijskog značaja) uspeli su da pretvore ljuske jajeta u biokompatibilni cement i učine ga otpornim zahvaljujući sastavu na bazi gline. Kada se ljuske samelju i stave na temperaturu od 900 do 1000 stepeni, pretvaraju se u kreč, baš kao kamen iz kamenoloma. Kada se ovaj karbonat pomeša sa prirodnom glinom, dobija se cement koji je mnogo elastičniji od tradicionalnog.

Mleko u tkanini

„DueDiLatte”, jedna firma iz Pize, koristi otpadno mleko za svilu laganijeg tkanja, koja takođe ima hidratantni efekat na kožu. Ova ideja nije novost. Naime, vlakna dobijena iz mlečnog proteina kazeina, koristila su se u Italiji još tridesetih godina. Danas, zahvaljujući inovativnim bioinženjerskim tehnikama, vlakna se dobijaju iz „viškova” mlečne i kozmetičke industrije, pri čemu ostaju nepromenjene njihove tekstilne karakteristike i prirodna hidratantna svojstva.

Eto šta se sve može dobiti od „beskorisnih” stvari. A sigurni smo da će biti još novih ideja. Pe nego što odlučite da sav otpad bacite, razmislite još jednom. Možda vam na pamet padne neka nova ideja.

Prijatelj portala