OSNOVNE EKSPRESIJE EMOCIJA

Foto: PIXABAY

DA LI JE ISKAZIVANJE EMOCIJA ISTO ŠIROM SVETA?

Četrdeset i više mišića lica čoveka može biti aktivirano u različitim kombinacijama i time proizvesti hiljade različitih ekspresija. Međutim, postavlja se pitanje da li ove ekspresije izgledaju isto i prenose isto značenje širom sveta, bez obzira na kulturu? Da li je osmeh kod jedne osobe kod druge zapravo neka nova grimasa?

 

Čarls Darvin je odavno propagirao teoriju da su emocionalne ekspresije univerzalna osobina svih ljudi, ali je bio u manjini što se tiče tog stava sve do polovine 20. veka kada je teoretičar Silvan Tomkins takođe tvrdio da su emocionalna osećanja i ekspresije koje ih prate zapravo univerzalne. Šezdesetih godina dvadesetog veka, psiholog Pol Ekman je takođe podržavao teoriju Darvina i Silvana, a da bi dokazao njenu tačnost pregledao je stotine sati video snimaka plemena koja su daleko od modernog sveta koje je testirao. Ekman je otkrio da su i ekspresije ljudi iz plemena ne samo slične ljudima u modernim sredinama, već su se javljale baš onda kada ih je određena situacija zahtevala. Decenijama nakon toga su se pojavljivala istražvanja koja su sve više dokazivala da su naše osnovne emocionalne ekspresije u stvari univerzalne. Na primer, istraživači su rešili da potvrde ovu teoriju ispitivajući ljude koji su rođeni slepi. Ukoliko su ekspresije univerzalne, to će se pokazati tako što će ljudi koji vide i ljudi koji su slepi imati iste ekspresije u različitim situacijama. U jednoj od studija, slepi ljudi i ljudi koji vide su pokazivali iste ekspresije kada su dobijali i kada su gubili svoje mečeve. 

 

Šezdesetih godina dvadesetog veka, Ekman je takođe indentifikovao šest osnovnih ekspresija u zavisnosti od pokretanja mišića lica:

1) Bes manifestuje se spuštenim obrvama koje su približene jedna drugoj, napetim i skupljenim očima i usnama.

2) Gađenje manifestuje se usnama koje su podignute što bliže nosu koji se nabora.

3) Strah manifestuje se podizanjem obrva tako da se vidi veći deo beonjače a usta su blaže otvorena.

4) Iznenađenost iako deluje slično kao strah, razlika je u tome što su obrve više zaokrugljenog oblika a usne su opuštenije.

5) Tuga manifestuje se podizanjem i spuštanjem unutrašnjih uglova obrva, očima koje izgledaju pomalo spušteno i usnama kojima su ivice okrenute nadole.

6) Sreća manifestuje se usnama čiji su uglovi podignuti nagore, a obrazi podignuti tako da izazivaju bore smejalice oko očiju.

Nakon ovih 6 ekspresija, ostali istraživači su predlagali dodatne poput zadovoljstva, stida i neodobravanja, ali mišljenja variraju o tome koliko precizna granica može da se napravi u ekpresijama emocija.

Dakle, ako su Pol Ekman i ostali istraživači bili u pravu, šta je to što je ove ekspresije napravilo univerzalnim? Odgovor je da neke od osnovnih emocija i ekspresija postoje kao pomoć u opstanku jedne vrste. Tako će ekspresije izazvane strahom ili iznenađenjem signalizirati i potencijalnu ugroženost. Sa druge strane, one služe i za povezivanje sa drugim ljudima, pa će tako tuga signalizirati da nešto nije u redu što će navesti našu blisku osobu da nam priđe. Naravno, istraživanja će se i dalje sprovoditi sve dok i dalje istražujemo mozak i kako on funkcioniše, ali ukoliko se ikada nađete u nepoznatoj sredini među strancima, prijateljski osmeh može poslati pozitivne vibracije!

Prijatelj portala