LIKE ME

Foto: PIXABAY

MRAČNA STRANA LAJKOVANJA – KAD SE NAVIKA PRETVORI U OPSESIJU

Život bez društvenih mreža danas je nezamisliv. Ono što svi volimo da radimo jeste da pogledamo šta su naši prijatelji ili pratioci objavljivali, i da to lajkujemo. No, lajkovanje kao opcija može vrlo ozbiljno uticati na naše psihološko stanje, ako pređe određenu meru i pretvori se u opsesiju. Potreba za primanjem pozitivnih stimulansa je zavisna. Mnogi se zato osećaju obaveznim da ovu radnju ponavljaju iznova i iznova. 

Svi smo izloženi društvenoj kritici, naročito kada svojom voljom našu intimu otvoreno nudimo javnosti. To je dobro poznato instagramerima, blogerima i jutjuberima, koji često postavljaju slike potpune sreće na društvenim mrežama. Ove poznate ličnosti iz virtuelnog sveta, takozvani influenseri, u današnje vreme diktiraju ukus i mišljenje. Mogućnost da se postane poznat nikada nam nije bila tako dostupna kao danas, a broj anonimnih korisnika koji sve više vremena posvećuju tome da budu gledani, cenjeni i da im se drugi dive dostiže milion. Ljudi vole da „lajkuju” i budu „lajkovani”. A rasprostranjenost Interneta nam omogućava da „lajkujemo” mnogo ljudi. U početku, društvene mreže podrazumevale su mnogo manju grupu ljudi koju pratimo, i obrnuto. Sada, kada je to mnogo drugačije, situacija se znatno komplikuje.

Deo našeg identiteta, posebno u pubertetu i adolescenciji, formira se kroz veze sa našim vršnjacima. Formiramo svoju ličnost u skladu sa onim što sami osećamo i sa mišljenjima koja primamo iz spoljnog sveta. Ono što drugi misle o nama jeste jedan od odlučujućih faktora u kreiranju našeg karaktera. Nove tehnologije nam nude mogućnost dizajniranja novog, digitalnog „ja”, koje možemo da idealizujemo i kontrolišemo. Mi biramo šta pokazujemo i koju sliku dajemo. No, kreiranje i održavanje ovakve pojave ima svoju cenu – najbolja interpretacija našeg života gubi značaj ukoliko nema javnosti koja sve to prati, propagira i naravno, „lajkuje”. Potrebni su nam pratioci. Prava vrednost „lajka” jeste potvrda da su naša dela zapažena i pozitivno ocenjena. Ovo čini da se osećamo kao pobednici koji su dostigli svoj zacrtani cilj. Kada dajemo tu sliku o sebi i dobijemo povratnu informaciju koja je potvrđuje, aktiviraju se moždani krugovi nagrađivanja, koji čine da želimo još više. Ovo nastavlja da funkcioniše kao droga. 

LIKE

Foto: PIXABAY

 

Svaki novi „lajk” stimuliše nas da ponovimo radnju; potrebno nam je sve više i više, što biva kod svakog tipa zavisnosti. Uticaj srećne predstave o nama samima i sopstvenoj savršenosti deluje. Publika želi da vidi ono što nema, unoseći vrednost trenutka u svoj život; ukoliko se neka osoba smeje na svim slikama, znači da je srećna. Kako bi naša digitalna slika odgovarala onome što želimo da budemo, treba učiniti samo jedno: pokazati sreću, čak i onda kada u realnom životu nismo srećni. Danas smo žrtve zloupotrebe popularnosti i optimizma, koji su proistekli iz cinizma. Važnost neke slike se vrednuje na osnovu broja „lajkova”, ideje na osnovu deljenja, a važnost neke osobe na osnovu broja njenih pratilaca. Dostupnost nekog ličnog mišljenja i neke kritike se ne ograničava samo na okruženje u kom se izlaže, niti se smešta na policu sa koje ćemo je možda jednog dana uzeti i postiđeni od srama pročitati ono što smo jednog dana razmatrali. Publika danas broji milione. I ništa nije prolazno. 

Zbog svega toga rizikujemo da živimo u jednoj jednoličnosti. Nije dozvoljeno svađati se, imati loš dan ili biti neraspoložen. U našem svetu, nema mesta ravnodušnosti od tolike cene stava koji smo zauzeli i, ako je moguće, od eksplicitnog stava koji se približava radikalizmu. Među najbitnijim izazovima koje to podrazumeva, ističe se potreba da oni koji još uvek trpe uticaje kako bi izgradili svoje mišljenje, sada bivaju oni koju utiču. Mladi, čija mišljenja još nisu do kraja uobličena, koji još uvek nisu potpuno sazreli, žele, pa čak i moraju, da imaju mišljenje o svemu, i da to mišljenje javno obznane. 

Šta se dešava kada se prave vrednosti kupuju i prodaju pa tako pojednostave do same frivolizacije ljudi? Gde je zamišljeni i samostalni čovek, sposoban da promišlja, odlučuje i stvara jedan nezavisan ideološki sistem koji se prilagođava jednom, manje-više regularnom socijalnom kontekstu? Mladi danas pronalaze idole u pesmama, video-igricama, sportu, modi i lepoti, a da ne obraćaju pažnju na to da li te ličnosti znaju o čemu pričaju kada daju svoje mišljenje o nekoj temi. U današnje vreme možemo leći kao anonimne ličnosti i probuditi se narednog dana kao neko ko je glavna tema dešavanja; potrebno je samo da nas osoba sa dovoljnim brojem pratilaca poveže sa nekim skandalom. Bilo to dobro ili loše, u današnjem društvu smo i publika, a i oni koji sve čuju. Nema predaha. 

PRST GORE

Foto: PIXABAY

 

Svi nas posmatraju i otkrivaju. Istina nije nužna. Često će opovrgavanje neke klevete dobiti zanemarljiv broj deljenja. Gomilamo „lajkove” i težimo ka uspostavljanju smernica o onim stvarima čiji smo sadržaj najviše „lajkovali”. Brojimo pratioce i ne želimo da ih izgubimo. Govornici se na forumima više ne cene na osnovu svog znanja i akademskih objava, već na osnovu broja pratilaca koje imaju na Tviteru. Više nisu važni zaključci koji su postignuti u debati. Magija prestaje kada se prebroje ljudi koji su prisustvovali događaju. Kako upravljati ovim fenomenom i kontrolisati zavisnost? 

Ova tema vrlo je ozbiljna. Posebno je važno zaštititi decu od lošeg uticaja i potencijalne zavisnosti od društvenih mreža. Roditelji, a i svi zreli ljudi, najviše bi morali obratiti pažnju na ovaj problem. Potrebno je pratiti sadržaj koji nam je ne samo dostupan, već i kojem smo voljno ili nevoljno svakodnevno izloženi na Internetu. Valja promisliti šta nam se to dopada i zašto. U suprotnom, rizikujemo da decu vaspitavaju „slavni” i „poznati” ljudi na društvenim mrežama, koji su, zapravo, i dalje anonimni, a u najvećem broju slučajeva nisu ni kompetentni za tako nešto. 

Prijatelj portala