Konture lica ljudi okrenute jedna prema drugoj

Foto: PIXABAY

ŠTA JE EMPATIJA I KAKO DA POSTANEMO „EMPATIČNIJI?”

Izraz „I feel you”, koji u doslovnom prevodu sa engleskog jezika  znači „osećam te”, predstavlja savršen opis empatije, osobine koja približava ljude bez obzira na ostale prepreke. Ali šta je zapravo empatija? Da li je ona urođena ili se može naučiti i uvežbati? 

Empatija je pre svega vrlina. Kada  pokušamo da gledamo na život na način kako to drugi rade, stvaramo snažniju vezu između nas i nama bliskih osoba. Kako je psihoterapeut Karl Rodžers rekao na jednom predavanju 1974. godine, empatija predstavlja ulazak u privatni perceptivni prostor druge osobe, gde se osećate kao svoj na svome. 

Kada smo empatični, to znači da smo u stanju da shvatimo kroz šta druga osoba prolazi bez gubitka svoje objektivnosti kao slušaoca. Uspevamo da je bukvalno osetimo. Na primer, kada naš prijatelj prekine dugogodišnju vezu, možemo se empatijski povezati sa njim, iako mi lično ne proživljavamo raskid. Možemo da razumemo kako je kada izgubimo nekoga bliskog, možemo da zamislimo bespomoćnost, beznadežnost, unutrašnji nemir i haos, strah od budućnosti. Saosećamo sa tom osobom,  iako u tom trenutku mi lično prolazimo kroz sasvim suprotnu fazu u svom životu, ili nikada pre nismo imali takvo iskustvo. Bitno je da delamo instinktivno. Kada razumemo te situacije u potpunosti, sa svim njihovim okrutnostima i potpuno iskreno, mi smo empatični. 

Povezanost između mlađe i starije osobe, npr. majke i ćerke

Foto: PIXABAY

 

Prema filozofu Eliotu Koenu, empatija je karakterna osobina, kao i iskrenost. Empatična osoba ima urođenu saosećajnost. Koen dalje navodi da ne postoji poluempatična osoba. Ali, kao što ni iskrene osobe nisu u svim situacijama iskrene, tako ni empatične osobe nisu empatične uvek. Sa druge strane, empatija se može naučiti i vežbati kroz praksu. Koen, jedan od osnivača tzv. logičke terapije, daje neke savete koji mogu biti od pomoći. 

Usredsredite se na dobrobit, interese i potrebe drugih. To je kognitivna komponenta procesa empatije. Preciznije, potrebno je da  se usredsredimo na određenu temu koja u tom trenutku stvara problem. 

Fokusirajte se na ključne vrednosti, jer da bismo bili empatični, moramo preuzeti sistem vrednosti druge osobe. Empatija uključuje sposobnost da delimo vrednosti zajedničke svim ljudima u različitim kontekstima i kulturama. 

Svoje mišljenje zadržite za sebe. Empatija ne zahteva vaše stavove, predrasude ili razmišljanja o datoj temi, makar ne na samom početku. U tom trenutku, cilj nije analiziranje situacije ili pronalaženje rešenja, već saosećanje. Osobi koja pati, potrebno je, pre svega, razumevanje. Ako je neko previše ljubomoran, treba da pokušamo da shvatimo zašto je to tako. Tek akivno slušanje i oslobađanje od ličnih emocija predstavlja pravi put ka potpunoj empatiji. 

Postavljajte iskrena pitanja i dajte jednostavne komentare ako želite da shvatite određenu situaciju. Tako ćete  motivisati osobu da zaroni u svoje emocije i nastavi da ih istražuje. Međutim, morate biti oprezni kod izbora reči da ne biste izazvali kontraefekat. 

Održavajte zdravu udaljenost između vas i subjektivnog sveta neke osobe. Vi ste samo gost u nečijem svetu. 

Vežbajte! Ako samo čitate ovakve članke, nećete uraditi mnogo. Različite metode možete primenjivati kad god je to moguće, sa partnerima, prijateljima, kolegama. Kroz razgovore sa drugim osobama ne upoznajete samo njih, već mnogo učite i o sebi.

Empatija je korisna osobina koja pomože da uspostavimo zdraviji i bliskiji odnos sa nama dragim ljudima. Ako želite da postanete empatičniji, ovi saveti su dobar početak. Krenite od njih, a potom dalje sami istražujte.

Prijatelj portala