USAMLJENOST I STRES

Foto: PIXABAY

EVOLUCIJA MENTALNIH BOLESTI

Da li ste nekada osetili vrtoglavicu, ubrzan rad srca, jaku glavobolju, znojenje dlanova ili osip na licu, mada nije bilo konkretnih fizičkih oboljenja? U tom slučaju, iskusili ste simptome psihosomatskog poremećaja. Osim ovih, postoji čitava lista reakcija i bolesti koje imaju psihosomatski karakter, što znači da su za njihovu pojavu odgovorni psihički faktori, među kojima je najveći krivac hronični stres.

Međutim, sa napretkom nauke dolazi nam i drugačiji pogled na uzrok psihosomatskih poremećaja i bolesti. Nauka je otkrila da psihosomatski poremećaji često uključuju genetski element, a značajan faktor za pojavu ovih poremećaja jeste i evolucija. Novija istraživanja počinju da se bave proučavanjem uloge koju na ove poremećaje ima prirodna selekcija.  Mnogi mentalni poremećaji su višestruki geni, koji mogu uključivati stotine ili hiljade gena i mutacije DNK. Ovo u značajnoj meri otežava praćenje razvoja mnogobrojnih genetičkih regiona. Studije ove vrste zahtevaju velike grupe genoma podataka, a ogromne baze podataka mogu dovesti istraživače do pronalaska potencijalne veze između mentalne bolesti, životne sredine i socijalnih uslova.

Za razliku od ovih, postoji grupa naučnika koja posmatra genetičke sekvence i kognitivne sposobnosti neandertalca da bi razumela ove poremećaje. Nekoliko ovakvih timova naučnika predstavilo je svoje nalaze na sastanku Društva za ljudsku genetiku u Orlandu (Florida) krajem oktobra 2017. Studija koju je predvodila Barbara Stringer (Barbara Stringer), antropolog genetike na Univerzitetu u Čikagu proučava stotine hiljada ljudskih genoma koristeći statističku metodu, koja je identifikovala signale selekcije tokom proteklih 2000 godina. Nije bilo znakova selekcije u genetskim područjima povezanim sa bilo kojom mentalnom bolesti.

Bernard Krespi (Bernard Crespi), evolucioni biolog na Univerzitetu Simon Fraser u  Kanadi (Simon Fraser University of Canada), saopštava da mnogi simptomi šizofrenije uključuju područja mozga koja su povezana sa govorom. Tokom evolucije, prednosti govorne sposobnosti mogu nadmašiti nisku verovatnoću disfunkcije u genima koji su odgovorni za jezik, što će uzrokovati i nastanak šizofrenije. Drugi tim, na čelu sa genetskim antropologom Renatom Bolimantijem, pokušava da razvije veze između faktora životne sredine, mentalnih bolesti i ponašanja. Bolimanti i njegove kolege su proučili 2.455 DNK uzoraka na 23 lokacije širom Evrope  i identifikovali ukupni genetski potencijal svake osobe za nastanak bolesti poput autizma.

NESTAJANJE LIČNOSTI

Foto: PIXABAY

 

Naučnici su zatim utvrdili da li na ovaj rizik utiču određeni faktori životne sredine, kao što su padavine, povišena temperatura tokom zime ili širenje zaraznih bolesti, istražujući mogućnost da ovi faktori igraju ulogu čak i u stvaranju ljudskih osobina. Istraživači su otkrili da su ljudi u nekim delovima Evrope sa relativno niskim zimskim temperaturama bili nešto više podložni genetičkoj šizofreniji.   Uprkos navedenom, otkrivanje uloge genetike i životne sredine biće teško, jer okolnosti iz nepoznate ekološke prošlosti mogle su stvarati osobine koje su u to vreme bile korisne, mada danas nemaju istu ulogu. Takođe, na ovo indirektno mogu uticati i drugi razvojni faktori. Tako naučnici smatraju da hiperaktivni imuni sistem ima ulogu u određenim poremećajima poput depresije, mada je jak imuni sistem i naše pretke činio otpornim na bolesti, kako kaže Stringer. 

Neki istraživači istražuju razvoj mentalnih bolesti istražujući moguće razlike u genetskoj aktivnosti u tkivima neandertalaca i ljudi. Grupa koju su predvodili Kapra i Laura Kolbran, genetičari u Vanderbiltu, koristila je savremene baze podataka o genima  za traženje DNK markera koji ukazuju na različit gen u različitim tkivima tela. Potom su istraživači potražili ove markere u dva neandertalska genoma. Tim je ustanovio da postoji razlika između uređenja gena u mozgu savremenih ljudi i neandertalaca. Ovi rezultati mogu na kraju dovesti do boljeg shvatanja kako je njihov mozak funkcionisao, u poređenju sa našim mozgom, i da li je ili nije patio od sličnih mentalnih poremećaja.

Studija o tome kako se mentalna bolest razvija još uvek je u ranoj fazi, ali mogučnost korišćenja ogromnih baza podataka ljudskog genoma predstavlja uzbudljiv korak napred i daje nadu da ćemo, jednom kada otkrijemo izvor problema, odneti i pobedu u borbi sa psihosomatskim poremećajima. U animiranom filmu koji sledi možete pogledati zanimljiv prikaz razvoja psihičkih poremećaja usled stresa, uticaja okoline i ostalih već pomenutih faktora. 

Prijatelj portala