SKICA LJUDSKE GLAVE

Foto: FREE GOOGLE PHOTO/PIXABAY

VODIČ ZA NAJČEŠĆE PROBLEME SA MENTALNIM ZDRAVLJEM

Kada je u pitanju mentalno zdravlje, obično smo sami sebi najgori neprijatelji, neradi da se otvorimo prijateljima i spori u traženju profesionalne pomoći kada se osećamo preplavljeno. Dobra vest je da mentalno zdravlje nikada nije bilo jasnije. Stari stereotip stoičkog muškarca nestaje, a na njegovo mesto dolazi oblik muškosti, u kom slabost ne mora da bude kobna. Ako patite, nalaženje prave podrške je od suštinskog značaja i zato ako imate poteškoće, odlazak lekaru treba da bude prvi korak. Takođe, postoji dosta toga što možete uraditi da pomognete sebi kako biste ostali mentalno zdravi i kako biste se izborili sa svojim problemima. U nastavku sledi šta sve treba da znate o četiri najčešća problema sa mentalnim zdravljem.

 

Foto:

Generalizovani anksiozni poremećaj (GAP)

Generalizovani anksiozni poremećaj je dugotrajno stanje, koje čini da se stalno osećate uznemireno dok su vam misli prepune briga koje kao da ne prestaju. Uobičajeni simptomi su: problemi sa koncentracijom, problemi sa spavanjem, mišićna napetost, razdražljivost i umor. Do anksioznosti dolazi kada naše telo misli da smo u opasnosti, čak iako nam ne preti nikakva fizička opasnost. Trik je pronaći način da isključite taj lažni alarm i usporite svoj sistem. Ono što vam može pomoći je sporo i duboko udisanje – ako počnete da se osećate preplavljeno, izbrojte pet sekundi prilikom udaha, zadržite ga šest sekundi i ispuštajte sedam.

Mnogim ljudima pomaže i terapija pričom, koja je poznata kao kognitivna terapija. Pri ovoj terapiji, terapeut vam pomaže da prepoznate misli i ponašanja koja su razlog vaših anksioznih osećanja. Ponekad se prepisuje zajedno sa lekovima, kao što su selektivni inhibitori preuzimanja serotonina (SSRI), koji se takođe mogu koristiti prilikom lečenja depresije. Izlaganje je još jedna tehnika, koju terapeut može koristiti. Оna uključuje postepeno izlaganje situacijama koje izazivaju anksioznost, kako biste što bezbednije mogli da se suočite sa svojim strahovima.

Kloi Braderidž, hipnoterapeut i ekspert za anksioznost, smatra da ne postoji neki magični tretman za anksioznost koji će zasigurno pomoći. Ono što pomaže jednoj osobi kao lek za anksioznost, može da bude potpuno nedelotvorno za nekog drugog. Takođe, Kloi smatra da u nekim slučajevima treba probati više stvari, kako bi se pronašlo ono što zaista pomaže.

 

STRES
Foto:

Depresija

Depresija je više od toga da se osećate tužno nekoliko dana. Zapravo, kada ste depresivni, konstantno se osećate tužno nedeljama ili mesecima i ne vidite izlaz iz toga. Uobičajeni simptomi su: trajna osećanja očajanja i beznadežnosti, gubitak interesovanja za aktivnosti u kojima uživate, puni ste suza, a teška depresija može dovesti čak i do suicidalnih misli. Depresija je bolest i kao takva može zahtevati lečenje. Kao i kod anksioznosti, terapeuti mogu koristiti kognitivnu terapiju, kao i lekove. Prva i najvažnija stvar koju treba da shvatite je da nećete moći da se jednostavno trgnete iz takvog stanja. Može vam pomoći da se neko vreme izolujete, ali ne u potpunosti. Od suštinskog značaja je da ostanete u kontaktu sa prijateljima i porodicom. Zato recite osobama od poverenja kroz šta prolazite, kako bi mogli da vam pruže podršku i ohrabrenje koje vam je i više nego potrebno.

Studije pokazuju da vežbanje može biti jednako efektivno kao i antidepresivi u prevazilaženju depresije. Zato je važno da održavate svoju rutinu koliko god je moguće i pokušate da jedete što zdravije. Beležite aktivnosti koje vam daju osećaj uspeha i pokušajte da radite jednu ili dve svakog dana. Postavite sebi male ciljeve svaki dan, ali se nemojte ni previše forsirati – najvažnije je da naučite da budete dobri prema sebi.

 

Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)

PTSP je anksiozni poremećaj, a javlja se kod ljudi koji su bili izloženi smrtnoj opasnosti. Uobičajeni simptomi su: ponavljajuća sećanja, noćne more, emocionalna otupljenost, konstantna razdražljivost, napadi besa, nesanica, glavobolje, vrtoglavica i bolovi u stomaku.

Bilo ko može da pati od trajnih posledica traumatičnog iskustva. Nakon što za dlaku izbegnete neki kobni ishod, normalno je da budete potreseni i u većini slučajeva ubrzo ćete se smiriti, osećati bolje i neće vam biti potrebna nikakva profesionalna pomoć. Ali ako se uznemirenost nastavi i posle mesec dana, onda bi trebalo da potražite medicinsku pomoć.

Terapeuti obično leče simptome PTSP-a kognitivnom terapijom. Jedan od alternativnih pristupa koji se do sada pokazao najdelotvornijim jeste terapija konjima. Sun Tui, ekspert za traume, smatra da često žrtve traume imaju poteškoća prilikom rada sa terapeutom, jer se osećaju ljuto ili postiđeno. Sa druge strane, ni jedna žrtva nikada do sada nije ostila da je konj osuđuje.

Foto:

 

Opsesivno-kompulzivni poremećaj (OKP)

Mnogi povezuju OKP sa preteranom čistoćom. Zapravo, OKP je poseban tip anksioznog poremećaja kada osoba doživljava nametljive i neželjene misli, emocije, slike ili osećaje koji čine da bude veoma uznemirena, a često se mogu javiti i misli o povređivanju sebe ili drugih (iako nikad to zapravo ne bi uradili). Ljudi koji imaju OKP pate od opsesija, misli koje se nametnu u vaš um i dovode do osećanja stresa i anksioznosti. Ljudi sa ovom vrstom poremećaja pokušavaju da se nose sa ovim osećajem tako što razvijaju kompulzivne radnje, tj. tip ponašanja koji mogu ponoviti stotinama puta. Neke od uobičajenih radnji ovog tipa su beskrajno pranje ruku, konstantno proveravanje da li su uređaji isključeni ili tiho ponavljanje jedne reči.

OKP je hronično stanje, tako da je cilj naučiti kako da upravljate simptomima da ne preuzmu kontrolu nad vašim životom. Svako ko je iskusio OKP zna ovaj začarani krug vrlo dobro – opsesivne misli čine da se osećate uplašeno, pa dolazi do kompulzivnog ponašanja kako biste odbacili strahove. Dr Siri Harison, klinički psiholog konsultant, je zaključio da radeći ovo, osobe obično dolaze do privremenog olakšanja, jer veruju da taj ritual sprečava da strah postane realnost. Međutim, rituali mogu da postanu jako problematični, jer, uz dodatni stres, oni imaju tendenciju da se šire i mogu oduzeti mnogo vremena.

Terapeut vam može pomoći da se izbavite iz ovog kruga obično uz lekove i kognitivnu terapiju. Ovaj pristup funkcioniše tako što vam pomaže da naučite da podnosite strahove izazvane opsesivnim mislima dovoljno dugo da shvatite da nisu zasnovani na realnosti.

 

Psihološki poremećaj se, kao i svaki drugi zdravstveni problem, mogu lečiti. O tome ne treba da vodi računa samo obolela osoba, već i njegova najbliža okolina. Biti bolestan nije sramota, ali najveća odgovornost upravo može biti na porodici obolelog koja neretko odbija da primeti problem. Upravo zakasnelo lečenje ili nelečenje pomenutih mentalnih poremećaja mogu dovesti do tragedije u kojoj nedužna osoba može biti povređena ili izgubiti život.--

 

Prijatelj portala