knjige

Foto: PIXABAY

ZAŠTO BOLJE PAMTIMO KADA ČITAMO NAGLAS

Da li se slažete sa izrekom da nam jedino znanje niko ne može oduzeti? Pokušavate li da naučite što više informacija suočavajući se sa uvek istim, dosadnim problemom – zaboravljanjem? Red Info Portal pokušao je da za vas odgovori na pitanje kako se najefikasnije boriti protiv zaboravljanja, odnosno kako zapamtiti što više informacija tako da to znanje ostane trajno u našem iskustvu.

Odgovor na ovo pitanje našli smo u istraživanju koje su sproveli Noa Farin (Noah Farrin) i Kolin Maklaud (Colin MacLeod) sa Univerziteta u Vaterlou (Waterloo), u kanadskoj pokrajiniOntario. Rezultati tog istraživanja, objavljeni u časopisu Pamćenje (Memory) , donose zanimljive podatke o efikasnijem učenju.

Poznato je da čitanje naglas pomaže pri pamćenju informacija, ali nije jasno zašto, da li to je zbog samog čina čitanja, zato što čujemo sebe kako govorimo ili iz oba razloga. Da bi otkrili šta uzrokuje ovu pojavu, istraživači su pozvali 75 studenata da učestvuju u eksperimentu i snimili ih kako izgovaraju 160 reči. Studentima je rečeno da treba da se vrate u laboratoriju za dve nedelje, ali ne i zašto.

Dve nedelje kasnije, studenti su učili polovinu tih reči za test memorije koji će potom raditi. Učili su na četiri načina: 20 reči su ponavljali u sebi, 20 su čuli sa snimaka na kojima ih neko drugi izgovara, čuli su snimke na kojima su sami izgovarali 20 reči pre dve nedelje i poslednjih 20 su sami čitali naglas. Test koji je usledio se bazirao na prepoznavanju. Pred studentima su se nalazile reči koje su sada ponovili i reči koje su snimili pre dve nedelje, ali nisu ponovili. Kada vide reč, trebalo je da kažu u koji skup ta reč spada.

knjige

Foto: PIXABAY

 

Najefikasnijom se ispostavila metoda čitanja naglas, sa 77% tačnih odgovora. Zatim slede slušanje svog glasa, slušanje tuđeg glasa, a na kraju čitanje u sebi. Najmanja razlika, 3%, bila je između čitanja naglas i slušanja svog glasa, a najveća, 12% između slušanja tuđeg glasa i čitanja u sebi.

Istraživači su to nazvali „efekat produkcije“ i na osnovu toga su izolovali tri faktora pamćenja:

1) motorni proces (obrada zvuka proizvedenog čitanjem) ;

2) vizuelni utisak pročitane reči;

3) samoreferentnost (koja čini informaciju bližom čitaocu) .

Pri čitanju u sebi, pokazalo se, izostala su čak dva faktora od pomenutih (vizuelni utisak i samoreferentnost) . S obzirom na to da je poznato da većina studenata uči iščitavanjem materijala više puta, bez uključivanja drugih metoda poput različitih vidova testiranja, dobro je znati da bi nam čitanje naglas bilo od velike pomoći u tom procesu.

Iako su rezultati ovog istraživanja nedvosmisleni, treba imati u vidu da nije u potpunosti moguće uporediti učenje liste reči sa svim gradivom kroz koje studenti moraju da prođu. Veća je verovatnoća da če biti potrebno naučiti 160 strana nego 160 reči, a čitanje naglas oduzima znatno više vremena nego čitanje u sebi.

Ova je studija ipak od velikog značaja jer se njom otkriva kako ljudi mogu da zapamte više podataka, što je sasvim neophodno u društvu tehnologije i informacije. Probajte i sami da testirate ovu metodu, možda čitanjem ovog članka naglas. Znamo da će studente ispitni rok svakako navesti na isprobavanje ove metode, jer je odgovor na pitanje kako zapamtiti što više informacija rešenje uvek aktuelnog problema.

 

Prijatelj portala