Sijalica u oblacku koji je nacrtan kredom

Foto: PIXABAY

ŠTA SE DEŠAVA SA NAŠIM MOZGOM DOK UČIMO?

Studija koju su sproveli italijanski istraživači opisuje način na koji se menjaju moždane sinapse tokom procesa učenja  i po prvi put  je opisala unutrašnju strukturu sinapsi, tj. tačaka dodira dve nervne ćelije koje imaju dimenzije od milijarditog dela metra.

Naime, rezultati sprovedene studije su da zahvaljujući tehnologiji optičkih mikroskopa velike rezolucije, istraživači mogu da posmatraju način na koji nervne konekcije rastu i menjaju se u trenutku učenja, kada primaju stimulanse iz okruženja. Ovaj proces proizvodi porast dimenzija sinapsi, ali i promenu njihove unutrašnje strukture na nano nivou. Po prvi put se primetilo raskidanje sinapsi u subdomenu: premeštaj koji dovodi do veće strukturne stabilnosti i funkcionalnosti sinapsi što omogućava procese učenja i pamćenja.

Ljudski mozak koji ima šrafove

Foto: PIXABAY

Neurolog Andrea Barberis, koji je odgovoran za studiju, daje nam zanimljivu paralelu kako bi objasnio značaj otkrića. Tvrdi da su se moždane sinapse smatrale nerazdvojnim entitetom, isto kao što se atom smatrao osnovnim jedinstvom materije. Ali, zahvaljujući istraživanju koje su obavili, pokazalo se da to nije tako.

Neurolozi su radili zajedno sa ekspertima za izradu slika koje je predvodio Alesio del Bu i sa timom nanofizičara koje je predvodila Frančeska Čela. Naučnica ističe da su do ovog rezultata došli zahvaljujući naprednim optičkim mikroskopima velike rezolucije, ali da bez kolega neurologa i eksperata za izradu slika nikada ne bi bilo dobrih rezultata. Otkriće koje omogućuje bolje razumevanje plastičnosti mozga, otvara mogućnosti kada su u pitanju izučavanje i tretiranje bolesti kao što su epilepsija i autizam.

Sada kada su škola i fakultet uveliko počeli, nije loše saznati kako učimo i reagujemo na stimulanse iz okruženja, zar ne!

Prijatelj portala