OSOBA KOJA KASNI

Foto: PIXABAY

KO JE KRIV ŠTO UVEK KASNIMO?

Ako ste među onima koji stalno nekoga čekaju, ili pak među onima koje uvek neko čeka i kojima baš uvek fali neki dodatni minut kako ne bi zakasnili, ovo je definitivno tekst za vas. Manite se izgovora poput: pukla mi je guma, zaglavio se lift, zakrčen saobraćaj na Gazeli, „Kakva je ovo zemlja, niko ne reguliše saobraćaj!“, „Znaš koga sam srela u dolasku nećeš verovati!“, „Ma susrela me komšinica, tračara jedna dok me ispitala šta ću i gde ću, prođe vreme“, „Jao zaboravila sam novčanik (u obzir može doći i telefon, ključevi od auta/kuće, lična karta i sl.) pa sam morala da se vraćam“… Znamo da su mogućnosti neograničene i da nam mašta apsolutno savršeno proradi u trenucima kada treba da smislimo opravdanje za svoje hiljadito kašnjenje, a da ono ne bude dovoljno klimavo i da naš sagovornik ne prasne u smeh. Kako bismo rešili sve vaše probleme, nudimo vam univerzalno rešenje koje verovali ili ne ima čak i naučnu osnovu. Za svako vaše kašnjenje krivi su mama i tata…

Najnovija naučna istraživanja na temu kašnjenja donose tvrdnje da ukoliko ne pokazujete doslednost u pojavljivanju u dogovoreno vreme, vrlo je moguće da ova „loša navika“ kašnjenja na posao ili prekoračenja krajnjeg roka proizilazi iz rutine u vašem detinjstvu.

Tim naučnika Državnog Univerziteta u Albani, Nju Jorku, sproveo je studiju, objavljenu u naučnom časopisu Journal of Applied Developmental Psychology, uveravajući da se koreni naših sposobnosti i nesposobnosti upravljanja vremenom nalaze u našem detinjstvu. Naime, naučnici su pozvali 292 studenta da odgovore na niz pitanja u vezi sa njihovom rutinom u detinjstvu, fokusirane na njihove navike kao što su redovno vreme obroka, sna, kao i vreme posvećeno njihovim prijateljima, porodici i hobijima. Učesnici u istraživanju su zamoljeni da odgovore na posebno pripremljene upitnike koji mere sposobnost organizacije vremena pojedinca. Analiza odgovora pokazala je da studenti koji su imali veću doslednost u aktivnostima u detinjstvu imaju i veću tendenciju da se suoče sa manjim brojem problema organizacije vremena u sadašnjosti, u odnosu na studente koji su imali neorganizovan ili slobodniji režim u detinjstvu. Jednostavno rečeno, osobe koje su odrasle sa ustaljenom rutinom (da ne kažemo monotonim aktivnostima), izgleda da se ne suočavaju sa problemom organizacije vremena kao tinejdzeri i mladi ljudi.

SAT
Foto:

Kako naglašava predvodnik studije, dr Dženifer Malatras, u Huffington Post-u, ovo je samo jedna u nizu studija koje pokazuju da veća doslednost i rutina u porodičnim aktivnostima u ranom uzrastu, mogu izbeći probleme u budućnosti. Naime, kako je navedeno u Bustle-u, starijoj studiji iz 2009. godine, sprovedenoj na 409 žena i njihovim bebama, pokazalo se da se bebe koje su imale fiksno vreme spavanja i hranjenja, nisu budile u toku noći i bile su boljeg raspoloženja.

Prema stručnjaku za obrazovanje i ponašanje, Elejn Komeo, rutina u svakodnevnim aktivnostima pomaže deci da odrastu negujući samodisciplinu, kooperativnost i pokazivanje poštovanja. Štaviše, prema stručnjacima iz ove studije, veruje se da rutina doprinosi razvijanju osećaja sigurnosti i kontrole nad njihovim okruženjem, što predstavlja važan element za zdrav razvoj karaktera i ličnosti. Uostalom,kako navodi Huffington Post, ranije su i psiholozi savetovali roditeljima da bi za njihovu decu bilo najbolje da što ranije naprave raspored dnevnih aktivnosti. Na taj način će imati jasno definisane granice, znaće tačno šta se od njih očekuje i naučiće važnost doslednosti.

Shodno ovim istraživanjima i rezultatima koje smo vam predstavili, kada vam sledeći put neko bude postavio pitanje: „Zašto kasniš na sastanak?“, slobodno možete odgovoriti sa: „Mama je kriva“! Mada ako hoćemo da budemo pravedni, i tata je kriv, zar ne?

 

Prijatelj portala