Foto: Flickr

KAKO KONTROLIŠEMO MISLI I NAGLE POKRETE?

Sigurno vam se nekada dogodilo da zaboravite šta ste hteli da kažete kada vas neko prekine. Koliko ste se puta naglo zaustavili pri izlasku iz lifta kako biste sprečili sudaranje s drugom osobom koja čeka na bliskom rastojanju? Naučna studija Adama Arona i njegovih saradnika objašnjava poreklo ovog mehanizma. Da li vam se nekada dogodilo da vas usred nekog razgovora prekine iznenadni telefonski poziv? Da li tada zaboravite šta ste prethodno zeleli da kažete? Jedna studija o električnim aktivnostima ljudskog mozga, objavljena u časopisu Natures Communications, daje odgovore na pitanje zašto nam se ovo dešava. Prema mišljenju Adama Arona sa Kalifornijskog univerziteta u San Dijegu, prekid toka misli predstavlja istovetan mehanizam kao i onaj koji automatski blokira naše pokrete u situacijama kada se treba naglo zaustaviti. Ključna uloga u naglom prekidanju motornih radnji, a najverovatnije i prekidanju toka misli, pripada suptalamskom jezgru ili baznoj gangliji, maloj neuronskoj formaciji koja se nalazi u srednjem mozgu, smeštenom u centralnom delu lobanje. Tokom svoje studije, Aron i njegove kolege su proučavali ponašanje dvadeset dobrovoljaca i sedam pacijenata obolelih od Parkinsonove bolesti, zadajući im memorijske zadatke. S obzirom na to da je bilo potrebno zapamtiti niz karaktera ili znakova, zanimanje za Parkinsonovu bolest nije slučajno. U stvari, može se dogoditi da je tok misli obolelih ljudi jedina stabilna struktura koja se ne može razbiti. Hipoteza glasi da je ista moždana struktura u pitanju kada se radi o blokiranju drhtaja tipičnih za bolest i kada je u pitanju upornost u razmišljanju kod pacijenata. Dok ispitanici pokušavaju da zapamte određena slova, u pozadini se čuju prosti i monotoni zvuci. Međutim, u nekim slučajevima poneku notu zamene iznenadnim cvrkutom ptice, bizarnim stimulansom koji je dovoljan da dezorijentiše ispitanike. Električna moždana aktivnost, koja se javlja pri registrovanju iznenadnih zvukova, identična je aktivnosti koja se javlja pri naglom zaustavljanju pokreta. Deo mozga koji se u tim situacijama aktivira upravo je bazna ganglija. Pokazalo se da je aktivnost ove moždane strukture bila obrnuto proporcionalna dovođenju u vezu slova i stihova od strane ispitanika. „Ono što smo do sada pokazali jeste to da neočekivani događaji aktiviraju isto nervno kolo koje se aktivira pri ciljanom blokiranju naših pokreta“, ističu naučnici. Čini se da ovaj mehanizam reguliše stepen uticaja svih događaja na tok naših misli, koji smo imali pre nego što smo bili prekinuti. Svakako ostaje da se prouči zbog čega se to dešava. Nesumnjivo je čovekova evolucija imala značajan uticaj na razvoj ovog mehanizma. Dok su naši daleki preci hodali savanama fantazirajući o večeri, upravo je ova sposobnost da se tok naših misli prekine naglo, morala biti ta koja je čoveku spasavala život, pomažući mu pritom da se koncentriše na rizične situacije. Ovo otkriće može biti od velike važnosti pacijentima obolelim od Parkinsonove bolesti, kao i svima onima koji pate od brojnih problema u vezi sa poremećajem pažnje.

Prijatelj portala