KORONA VAKCINA

Foto: PIXABAY

KAKO ĆE NAM VAKCINE POMOĆI PROTIV KORONA VIRUSA?

Dok čekamo na vakcinu protiv korona virusa, a svesni smo da je neće biti najmanje još nekoliko meseci, Red Info Portal vas informiše kako to vakcine deluju na organizam čoveka.

 

Godine 1796. naučnik Edvard Džener ubrizgao je materijal iz kravljih boginja u osmogodišnjeg dečaka, što je urodilo plodom. Dečak je dobio neophodnu zaštitu od smrtonosnih epidemija virusa srodnom malim boginjama. Ovo je postala prva vakcina. Međutim, zašto je uspela?

 

Da bismo razumeli kako vakcine funkcionišu moramo znati kako nas naš imuni sistem štiti od zaraznih bolesti. Kada nas napadnu strani mikrobi, naš imuni sistem pokreće niz odgovora na ovu pretnju. Znaci da imuni sistem pokušava da nas zaštiti manifestuje se kijanjem, kašljanjem, upalom i temperaturom. Na taj način telo izbacuje iz sebe štetne mikrobe. I ne samo to, na ovaj način stvara se i druga linija odbrane organizma – adaptivni imunitet. Posebne ćelije zvane B-ćelije i T-ćelije se regrupišu za borbu protiv mikroba, ali ujedno skupljaju i informacije o njima. Kada naše ćelije stvore memoriju kako izgledaju uljezi, one onda mogu da ih, narednog puta, prepoznaju brže i da se efikasnije izbore sa njima.

 

Ipak, ovom ustaljenom sistemu potrebno je vreme da telo nauči da reaguje na patogene. Čak i tada, ukoliko je telo previše mlado i nejako ili staro i slabo, organizam neće moći da se izbori sa patogenom ukoliko je on ozbiljan. Tada nastupaju vakcine. Koristeći isti princip koje organizam koristi da se zaštiti, naučnici koriste vakcine kako bi pokrenuli adaptivni imuni sistem a da se ljudi ne izlože bolesti u njenoj punoj snazi.

 

Na ovaj način dobijamo mnogo različitih grupa vakcina. Prvo imamo žive atenuirane vakcine. One se sastoje od samog patogena ali u mnogo slabijoj i pitomijoj varijanti. Zatim imamo inaktivisane vakcine gde su patogeni ubijeni. U oba oblika vakcine naučnici su se postarali da patogeni budu u takvoj dozi ili obliku da ne mogu dovesti do ozbiljnih posledica. Mane su sto žive atenuirane vakcine mogu biti teške da se naprave, a pošto su žive i moćne rizično je davati ih osobama koje vec imaju slab imuni sistem. Mana inaktivisane vakcine je pak što ne daje dugotrajni imunitet.

 

Treći tip vakcina su subjedinične vakcine. Prave se od jednog dela patogena koji se naziva antigen, sastojak koji zapravo pokreće odgovor imunog sistema. Naučnici rade na vrsti vakcina koje se zovu DNK vakcine. Za ovu vrstu vakcine izoluju se geni koji prave specifične antigene koji su potrebni telu da ono pokrene svoj imuni sistem na određene patogene. Kada se ubrizgaju u ljudsko telo ovi geni daju uputstvo ćelijama da prave antigene. Pošto vakcina sadrži samo specifične genetske materijale, ona ne sadrži druge sastojke iz ostatka patogena koji izazivaju bolest. Kada ovaj tip vakcine bude usavršen moći ćemo da lecčmo bolesti poput malarije, HIV-a ili ebolu.

 

Vakcine će na neki način uvek biti pokretač raznih teorija i procena jesu li dobre za nas ili nam dugoročno štete, ali bitno je da budemo svesni da su napravljene sa namerom da nam pomognu.

Prijatelj portala