DINOSAURUS

Foto: PIXABAY

TIRANOSAURUS REKS: ISTINA KOJU VAM NISU REKLI

Ako ste zaljubljenik u praistoriju, sigurno ste se susreli sa brojnim kinematografskim i muzejskim rekonstrukcijama dinosaurusa. Sada zamišljate dinosaurusa razjapljenih čeljusti i jezika isplaženog ka spolja, kao da on zamišlja ukusno jelo. Ispostavilo se da je ova slika daleko od stvarnosti. Studija objavljena u naučnom časopisu PLOS One tvrdi da je većina dinosaurusa, a posebno mesožderi, imala slabo pokretan jezik. Autori saopštavanju da su njihovi pokreti jezika bili sličniji onima kod aligatora, nego onima kod guštera. 

Kod većine dinosaurusa jezik je funkcionisao kao kod današnjih aligatora, što znači da je bio fiksiran u donjoj vilici. Smatra se da je nešto fleksibilniji bio jezik pterosaura, i da razlozi za ovu pojavu imaju veze sa njegovom sposobnošću letenja.

Do ovog zaključka su došli paleontolozi sa Teksaškog univerziteta u Ostinu (engl. University of Texas at Austin), i Kineske akademije nauka. Oni su sproveli istraživanje podjezične kosti fosila dinosaurusa (lat. os hyoideum), kao i današnjih ptica i krokodila, koji se smatraju njihovim najbližim potomcima. Pored traženja grešaka u scenskom predstavljanju dinosaurusa, ovaj projekat je otkrio i zanimljivu vezu između pokretljivosti jezika, ishrane i razvoja letenja. O ovoj temi se ne govori često, premda nam može dati značajne informacije o životnim navikama i ishrani ovih prastarih stvorenja.

Naučnici su uporedili podjezičnu kost i mišiće vezane za nju kod niza fosila dinosaurusa iskopanih u Kini (uključujući i nekoliko pterosaura i jednog tiranosaurusa reksa) sa 15 današnjih primeraka među kojima su aligatori i 13 vrsta ptica, poput nojeva, emua, fazana i gusaka. Podjezična kost ovih praistorijskih bića je bila kratka, jednostavna i povezana sa jezikom, koji je zbog toga bio smešten u zadnjem delu usta. S druge strane, ptice imaju vretenast, dug i pokretan jezik, poduprt podjezičnom kosti u obliku slova Y: dve koštane izbočine okrenute su ka zadnjem delu usta, dok se centralni izduženi deo, oko kog se razvija jezik, pruža ka spolja. Za nju su vezani mišići, i ova celina je izuzetno fleksibilna.

Jezik letećih reptila iz perioda mezozoika, koji pokazuju različite evolutivne sličnosti sa pticama, imao je razvijenu podjezičnu kost i bio je pokretan. Postoji pretpostavka da je ova osobenost u evolutivnom smislu u vezi sa potrebom da se nadomesti nedostatak manuelnosti usled postojanja krila. U odsustvu pokretnih prednjih udova potrebnih za lov, služili su se taktikama koje su im omogućavale da hvataju manji plen i da žvaću hranu (koju su, nasuprot njima, dinosaurusi mesožderi kidali i gutali). Za razliku od njih, biljojedi su imali pokretan jezik: možda radi lakšeg žvakanja.

Rezultati jednog ovakvog istraživanja dovode u pitanje sve što smo do sada mislili da znamo o ovim zagonetnim stvorenjima. Možda ih nikada nećemo upoznati u potpunosti, već ćemo nastaviti da ih izmaštavamo na bioskopskom platnu.  

 

 

Prijatelj portala