LEVA I DESNA HEMISFERA MOZGA

Foto: PIXABAY

ČINJENICE O LEVOJ I DESNOJ STRANI MOZGA

Čovekov um ogleda se u dve stvari. Pre svega, to je mozak, kao deo tela koji ima anatomsku ulogu, ali i vrši određenu funkciju – zahvaljujući njemu spoznajemo određene stvari percepcijom, a mozak je ujedno i centar koji zadaje određene funkcije i vrši ključna preusmeravanja analiziranjem podataka koje dobija od čula, čuva i prerađuje te informacije i kontroliše naše motorne funkcije.

U doba (oko 300 godina p. n. e.) kada je grčki filozof Aristotel izjavio da se duša čoveka nalazi u njegovom srcu, Herofil je tvrdio da se ona zapravo nalazi u mozgu, a ta teorija je važila sve do 17. veka naše ere. Hipokrat, otac medicine, je u svojim spisima dosta govorio o anatomiji mozga. Upravo on je prvi ustanovio da mozak ima dve hemisfere. Hipokrat je za ovu pojavu koristio zanimljiv termin: dvojina mozga. Platon je, međutim, bio taj koji je došao do zaključka da se naređenja za izvršavanje motornih funkcija zadaju u mozgu. Nauka je potom potvrdila ove tvrdnje.

U 17. veku pojavila se teorija koja ističe da je organizacija mozga potpuno drugačija od dotadašnjih modela, a to se pre svega odnosi na čula, pokrete, pamćenje, tj. ova teorija je otkrila da se njihovi centri nalaze u samom mozgu, a ne u njegovim šupljinama. Franc Josef Gal (Franz Joseph Gall) je u 18. veku otkrio pseudonauku frenologiju, koja proučava oblik lobanje i na osnovu njega određuje mentalne sposobnosti čoveka. On je nacrtao mozak, i to prilično precizno.

Šezdesetih godina prošlog veka neurolozi i psihijatri sproveli su mnoga istraživanja i došli do zaključka da su u levoj hemisferi mozga centri za komunikaciju, a u desnoj za vid, tj. percepciju i motorne funkcije, ali s obzirom na to da su naučnici ova ispitivanja sprovodili nad pacijentima, tj. osobama čija je podela i organizacija mozga nešto drugačija, tako su i ove informacije bile umnogome nepouzdane, pa su naučnici odbacili ovu teoriju..

Kasnije, napredovanje tehnologije, a posebno uvođenje skenera, koji nam omogućava da posmatramo lobanju živih ljudi, omogućili su neurolozima da na vreme otkriju i proučavaju mnoge bolesti. Tehnologija i nauka omogućavaju naučnicima da prodru u sam mozak i uslikaju njegovu građu, što otvara put ka boljoj spoznaji organizacije mozga, ali i načinima lečenja. 

Ova faza bila je odlučujuća u otkrivanju stvarne građe mozga, kao i za usavršavanje neuropsihologije, pa je medicina napredovala do te mere da može odgovoriti na razna pitanja o mnogim procesima koje mozak izvršava. 

Tako danas znamo da su dve hemisfere mozga, mada u stalnoj međusobnoj vezi, potpuno samostalne, neki ih čak zovu posebnim ličnostima. Dok je levi mozak centar racionalnog razmišljanja, analize, linearne organizacije podataka, logike; desna hemisfera je sedište intuicije, emotivnosti, neverbalnog razmišljanja i kreativnosti. Takođe, desnu stranu našeg tela kontroliše zapravo leva hemisfera mozga i obrnuto. 

ažno je, međutim, naglasiti da obe hemisfere mozga rade zajedno i marljivo ispunjavaju svoje funkcije, bez obzira na to koja je dominantna. Zato nemojte požuriti da za školske probleme sa matematikom krivite svoju (ne)dovoljno razvijenu levu hemisferu, biće da je ipak trebalo nešto više vežbanja. 

 

Prijatelj portala