Planeta koja se raspada zbog globalnog zagrevanja

Foto: PIXABAY

KAKO LJUDI MOGU POMOĆI U PRAĆENJU KLIMATSKIH PROMENA?

Klima na Zemlji se stalno menja, odnosno oduvek se menjala. Do početka industrijske revolucije, klima se menjala kao rezultat promena prirodnih okolnosti. Danas, međutim, termin klimatske promene koristimo kada govorimo o promenama klime koje se događaju od početka dvadesetog veka, a nastale su kao rezultat čovekovih aktivnosti. Globalno zagrevanje se ne dešava samo od sebe, a to i te kako dovodi do razornog uticaja na floru i faunu.

Klimatske promene uzrokuju sve raniji dolazak proleća i tako otežavaju ovaj period godine biljkama, životinjama, ali i naučnicima koji ih izučavaju. Rano otapanje remeti ritam prirode, izazivajući cvetanje cveća pre nego što pčele dođu da ih opraše ili mameći ptice na sever pre nego što se led potpuno otopio na njihovim ciljnim destinacijama. Naučnici koji pokušavaju da katalogizuju ove promene suočeni su sa teškim zadatkom. Iz godine u godinu, oni moraju da prate stotine vrsta na razdaljinama od nekoliko hiljada kilometara, kako bi razumeli načine na koje priroda odgovara na porast temperature.

 

Čovek u rukama drži svet, od njega zavisi.

Foto: PIXABAY

Kako bi ispunili ovaj zadatak, svi mogu pomoći. Svako može da sakuplja podatke. Šila Semon, 85-ogodišnjakinja, bavila se organizacijom biblioteka u njujorškim državnim školama, a sada kada je u penziji, ona voli da beleži podatke o oblicima života u njujorškoj botaničkoj bašti. Ovim hobijem je počela da se bavi pošto je videla reklamu u biltenu botaničke bašte, u kom je pisalo da su potrebni građani naučnici, a da nije potrebno poznavanje nauke, što je ona sa oduševljenjem prihvatila.

Rezultate posmatranja Šile Semon, zajedno sa rezultatima hiljada drugih volontera, prikuplja Nacionalna fenološka mreža SAD (USA-NPN) – produkt saradnje Federalne vlade i Univerziteta u Arizoni. Fenologija je nauka o smeni godišnjih doba u prirodi. Proučava kada cveće cveta, insekti poleću prvi put, voće zri, ptice se sele i lišće žuti. Svake godine, ljudi širom zemlje doprinose naučnom projektu građana po imenu Sveska prirode. Od započinjanja akcije 2009. godine, 12.000 ljudi je priložilo rezultate svojih posmatranja, a ovi podaci su iskorišćeni u skoro 50 zajedničkih objava. Količina podataka koju su uspeli da sakupe je neuporedivo veća od bilo čega što bi jedan čovek sam mogao da ostvari.

Ako želite da pomognete u sakupljanju podataka, posetite sajt Sveska prirode (Nature’s Notebook), napravite profil i sa liste izaberite biljke i životinje koje želite da pratite. Kroz ceo proces će vas voditi odgovarajuća smartfon aplikacija. Preporučuje se da posmatrate nešto što vam nije previše teško. Na primer, biljke koje imate u svom dvorištu. Dr Krimins podstiče volontere da posmatraju uobičajeno ponašanje vrsta tokom godine kako bi uočili načine na koje one reaguju na promene vremena.

USA-NPN detaljno proverava tačnost podataka koje volonteri obezbeđuju – rezultat se posebno obeležava ako se posmatrana vrsta pojavila izvan uobičajene oblasti. Organizacija zatim koristi ove podatke kako bi napravila i testirala kompjuterske modele koji na mapi obeležavaju početak proleča s obzirom na lokalne temperature. Oni imaju jedan model koji prati cvetanje puzavice i jorgovana na teritoriji SAD i koji je baziran na podacima sakupljanim nekoliko decenija.

 

BILJKA
Foto: Pixabay

 

Ovi podaci jasno pokazuju da se proleće javlja sve ranije i ranije, što remeti ciklus prirode. To je bitno jer se neke biljne i životinjske vrste pojavljuju kada otopli, a neke kada dani postanu duži. Uglavnom, ova dva fenomena se poklapaju, ali zbog klimatskih promena, oni počinju da se razilaze, pa se neke vrste pojavljuju pre onih od kojih zavisi njihov opstanak. Na primer, ptice legu jaja u vreme kada insekti treba da se pojave, kako bi u okolini bilo dovoljno hrane za njihove mlade. Ako ptice prerano snesu jaja, ili ako se insekti prekasno pojave, tek izlegli ptići će ispaštati.

Ovaj fenomen, poznat kao puzeća godišnja doba, ima posledice i po ljude. Prerani dolazak proleća izaziva ranije cvetanje cveća i time produžava sezonu alergija. Farmerima kratka zima stvara ogroman broj problema. Preuranjena proleća skraćuju period tokom kojeg javor luči svoj sok. Toplo vreme šteti i proizvodnji jabuka. Blago otopljavanje izaziva cvetanje jabuka, ali samo da bi ti cvetovi propali u zakasnelim naletima mraza.

Porast temperature i pomeranje godišnjih doba nije nešto što se dešava preko noći, ali se dešava prebrzo. Ukoliko ne počnemo da razmišljamo o svojim postupcima, popravljaćemo ono što se ne može popraviti. Ovo je jedna od stvari koja može pomoći da se shvati na koji način se klima menja da bi moglo dalje da se dela u skladu sa tim saznanjima. Jedna mala stvar za Zemlju danas, može učiniti mnogo sutra.

Prijatelj portala