DEČAK HRANI MAJMUNA NA ULICI

Foto: PRINT SCREEN

OBLICI PONAŠANJA PRIMATA KOJI SU TIPIČNI I ZA ČOVEKA

Ljudska vrsta deli barem 97% genetskog koda sa velikim majmunima (orangutanima, gorilama, šimpanzama, bonobo majmunima). A sa drugim primatima i neočekivani spektar izraza, reakcija, oblika ponašanja i društvenih interakcija. U nastavku sledi izbor nekih manje poznatih oblika ponašanja.

 

Negiranje odmahivanjem glave

Neki bonobo majmuni (Pan paniscus) u zoološkom vrtu u Lajpcigu uočeni su kako odmahuju glavom, iznervirani nestašlucima mladunaca. Oni su izvodili taj pokret kada bi se igrali hranom, umesto da je pojedu ili kada su se previše udaljavali, uprkos majčinim pokušajima da ih drži uz sebe. Ne zna se da li ne ovih majmuna ima isto značenje kao i naše, ali nam je ovakvo ponašanje zajedničko i sa šimpanzama. Kod ove vrste majmuna odmahivanje glavom se vezuje za pokušaj ženki da spreče mladunce da se približe razljućenim i agresivnim mužjacima. Postoji mogućnost da je gest koji odgovara negaciji nastao kod zajedničkog pretka čoveka i majmuna.

 

Traženje hrane pružanjem otvorene ruke

Gestualnom komunikacijom, naročito prednjim nogama, majmuni dostižu maksimalnu raznovrsnost u izražavanju. Šimpanze traže hranu pružanjem otvorene i zategnute ruke, upravo kao ljudska bića. Često gest proprate i blagim osmehom kojem je teško odoleti. Neki mandrili su u jednom britanskom zoološkom vrtu viđeni kako pokrivaju lice nogom svaki put kada žele da budu ostavljeni na miru. Otkrića poput ovog upućuju na to da je gestualna komunikacija, kao zajednički jezik, nastala pre verbalne.

 

Prepoznavanje lica

Ljudi imaju sposobnost da prepoznaju najmanje razlike na licima svojih bližnjih ‒ čak i kada se nalaze u mnoštvu nepoznatih lica. Naučnici sa Instituta za biološku kibernetiku Maks Plank u Tibingenu, u Nemačkoj, potvrdili su da je ova sposobnost prisutna i kod majmuna tako što su grupu makakija podvrgli klasičnom testu prilikom kojeg se karakteristike lica blago izobličavaju (na primer, rotirajući oči ili usta za 180 stepeni). Makakiji su, poput čoveka, uočili nepravilnosti na izobličenim licima svojih bližnjih, kada su pravilno postavljena (oči iznad, a usta ispod), ali ih nisu primetili kada su lica bila okrenuta naopačke. Uzrok ovome je to što su lica kodifikovana, percepirana i zapamćena prema klasičnoj orijentaciji i u celini (umesto iz delova).

 

Iskren osmeh

Ove životinje se smeju, naročito pri golicanju. Smeh velikih majmuna je dublji od ljudskog, ali je smenjivanje zvukova i ekspresija koje izvode toliko slično našem da su čak i naučnici bili zaraženi. Jedna studija iz 2009. godine, koja je uporedila smeh orangutana, gorila, bonobo majmuna i šimpanzi tokom golicanja sa bebinim smehom, otkrila je da se majmuni smeju prateći iste mehanizme kao mi. Oni teško dišu, ali ih građa grkljana sprečava da ispuštaju klasično ha-ha koje vezujemo za ljudski smeh.

 

Jedenje brze hrane kako bi se oraspoložili

Stresni društveni život primorava čoveka da se teši pomfritom i sladoledom, a isti vid utehe primećen je i kod majmuna. Ženke rezus makakija, koji se nalaze na dnu hijerarhije majmuna, pokazuju vidljive znake stresa čestim zevanjem, svrabom, timarenjem sebe i odsustvom apetita. Kada je nekoliko naučnika sa Univerziteta Emori iz Džordžije (SAD) omogućilo makakijima i naprednijim majmunima ishranu sličnu zapadnjačkoj, bogatu mastima i šećerima, uznemireni makakiji su pojeli više brze hrane od ostalih majmuna i, za razliku od njih, nastavili su da je jedu i u večernjim satima.

 

MAJMUN SKUPLJA NEŠTO IZ VODE

Foto: PRINT SCREEN YOUTUBE

 

Korišćenje seksualnih pomagala

Među 20 različitih vrsta alata koje su šimpanze naučile da koriste nalaze se i neki namenjeni poboljšanju seksualnog života. U pitanju su seksualna pomagala, ali imaju malo drugačiju svrhu od ljudskih: mužjaci šimpanzi iz jedne grupe u Tanzaniji koriste suve listove kako bi privukli pažnju ženki na svoju erekciju i približili ih sebi. Naime, smeštaju se na vidljivom mestu i počinju da kidaju list na komadiće, proizvodeći tako šum i uveravajući se da je njihov entuzijazam primećen. Ako ih ženke uoče, počinje parenje.

 

Različite igre za muški i za ženski pol

Čini se da čak i majmuni više vole igre podeljene na osnovu pripadnosti određenom polu. Kod ljudi, genetska predispozicija i društveni uticaji određuju da li će se deca opredeliti za automobile ili lutke. Eksperiment iz 2008. godine sa 35 rezus makakija u grupi od 135 jedinki pokazao je da mužjaci više vole da se igraju na obručima, a ženke sa plišanim igračkama. Prema mišljenju naučnika, na ovakvim preferencijama hormonskog tipa grade se generalizacije koje su prisutne i kod ljudi.

 

Imaju osećaj za nepravdu

Nije fer! Zašto njemu, a ne meni? ‒ ovakva negodovanja nisu tipična samo za ljude. Za to su sposobne i vrste majmuna koje nam nisu bliske, kao što su braon kapućini (Cebus apella). Prilikom jednog eksperimenta, ponuđene su im kriške krastavca ili, ono što više vole, zrna grožđa, ukoliko bi predali komadić granita naučnicima. Kada su svi dobijali krastavac, nije bilo nikakvih problema. Međutim, kada bi pojedini kapućini dobili grožđe, oni koji su dobili krastavac uočili bi nepravdu i počeli da besne. Bacali bi hranu na zemlju i okretali bi se na drugu stranu, uprkos insistiranju naučnika. Osećaj za nepravdu je ključan za razvoj društva zasnovanog na saradnji.

 

Međusobno ratovanje

Naučno je dokazano da su vrste primata koje su genetski bliske nama sposobne za prave ratove, koji mogu trajati i nekoliko godina. Prvi takav primer uočila je Džejn Gudol, britanski etolog, 1974. godine. Ona je primetila sukob između dva plemena šimpanzi u Nacionalnom parku Gombe Strim, u Tanzaniji, koja su ranije sačinjavala jedno pleme. Njihov rat je potrajao sve do 1978. godine, sa brojnim nasilnim sukobima koji su podrazumevali ubistva, tuče, otmice i okupaciju neprijateljske teritorije.

 

DVA MAJMUNA SE GRLE

Foto: PRINT SCREEN YOUTUBE

 

Ljubljenje

Samo veliki majmuni (gorile, orangutani, šimpanze, bonobo majmuni) praktikuju ovaj intiman i sofisticiran tip interakcije. Uglavnom je to poljubac u ruku ili grudi, kao znak poštovanja i učvršćivanja društvenih hijerarhija. Šimpanze se ljube kako bi poboljšale jedna drugoj raspoloženje ili radi pomirenja nakon sukoba. Ovaj gest je karakterističan za mužjake i nema seksualnu konotaciju. Smeliji je poljubac bonobo majmuna, koji često podrazumeva i korišćenje jezika. Oni, međutim, imaju eksplicitnije oblike seksualnog ponašanja i praktikuju veoma intimne interakcije u širokom spektru društvenih situacija, tako da njihov poljubac nije potpuno isti kao romantični poljubac kod čoveka, ali mu je svakako najbliži iz sveta primata.

 

Sigurno niste znali da nas sve ove sitnice povezuju sa primatima. Nauka sve više pokazuje da smo bliskiji nego što smo do sada mislili.

Prijatelj portala