ČOVEK MAJMUN

Foto: FREEPIK

SAZNAJTE KAKO JE MAJMUN POMOGAO DA SE SAZNAJU NOVE ZANIMLJIVOSTI O LJUDSKOM MOZGU

Iako je čitanje misli povezivano sa negativnom i manipulativnom svrhom, nauka je ovo upotrebila za nešto što nam je veoma korisno — za razumevanje funkcionisanja našeg mozga.

Naime, pomoću moždanih talasa, istraživači su uspeli da naprave skoro savršene replike ljudskih lica koje su pokazali majmunima,  Ovo je jedan od najimpresivnijih poduhvata u čitanju misli do sada. Njime se takođe rešava i jedan od najvećih problema u neuronauci  kako mozak prepoznaje lica , što povećava šansu da će naše najdublje misli postati sve pristupačnije za naučno istraživanje.

Doris Cao, koja je vodila istraživanje na Kalifornijskom tehnološkom institutu, veruje da istraživanje može biti praktično primenjeno u budućnosti. Lice je nemoguće opisati rečima, rekla je. Nije teško zamisliti primenu u forenzici gde bismo mogli da rekonstruišemo lice kriminalca tako što bismo analizirali moždanu aktivnost svedoka. Profesor Rodrigo Kuian Kuiroga, neuronaučnik na Lester Univerzitetu koji nije učestvovao u ovom istraživanju, opisao ga je kao pravu revoluciju u neuronauci i dodao da „rešava misteriju koja traje decenijama,

MOZAK

Foto: FREEPIK

 

Skoro algoritmično

Zagonetka kako mozak identifikuje poznato lice potiče još iz 60-ih, kada je američki neuronaučnik, Džeri Letvin, nagovestio da ljudi imaju hiper-specifične neurone koji odgovaraju specifičnim objektima, pojam koji je nazvan ćelije za babu, zasnovan na ideji da imamo specifičan neuron koji proradi kada vidimo svoju babu.

U skorije vreme naučnici su otkrili klastere neurona koji odgovaraju skoro ekskluzivno na lica, ali kako dolazi do prepoznavanja je ostalo kao proces crne kutije, što znači da nisu imali uvid u to kako samo prepoznavanje funkcioniše. A pošto nije bilo dokaza protiv njega, model babe je nastavio da bude dopadljiv, jer je bio u skladu sa subjektivnim osećajem koji doživljavamo kada vidimo poznato lice.

Ovo istraživanje potpuno uništava taj model, rekao je Rodrigo. Umesto toga, ovo novo istraživanje pokazuje da naš mozak koristi matematiku i algoritme. Doris i njen kolega Stiven Le Čeng su naišli na ovo otkriće dok su radili na kompjuterskom vidu. Oni su želeli da pronađu način na koji mogu pouzdano pretvoriti slike lica u numeričku reprezentaciju.

Počeli su tako što su označili prepoznatljiva mesta lica sa tačkama. Prebacili su bazu podataka od hiljada lica u tačkaste verzije i razmatrali su koje od 25 mera između tačaka najbolje omogućavaju da lica iz baze budu rekonstruisana tj. pretvarali su informacije o obliku u brojeve. Ovih 25 brojeva opisuju sve varijacije u obliku lica. Ispostavilo se da su najkorisnije mere dosta apstraktne. Jedna od njih je npr. mešavina informacija o razmaku između očiju i visini čela.

Doris je, zatim, došla do drugog niza od 25 brojeva da opiše ostale karakteristike kao što su boja kože, boja očiju i muskulatura. Ona nije očekivala da će ovi podaci korespondirati ponašanju neurona, ali neverovatno je da postoji maltene direktna veza između njih kada su ih testirali na snimcima mozga iz korteksa dva majmuna. Neplanirano je napravila skoro identičnu repliku šeme koju naš mozak koristi da prepozna lica, da bi kasnije shvatila da je matematički to najefikasniji način da se lica pretvore u nizove brojeva.

NAUČNIK

Foto: FREEPIK

 

Čitanje misli

Istraživači su, potom, razvili algoritam koji može dešifrovati prethodno neviđena lica iz neuronskh reakcija snimljenih direktno iz mozgova dva majmuna. Električni snimci oko 100 neurona iz regiona za prepoznavanje lica oba majmuna su bili dovoljni da se naprave skoro identične slike onima koje su majmuni videli. Istraživanje je takođe pronašlo i nizove matematičkih pretvaranja koje mozak obavlja da prepozna lice bez obzira na perspektivu iz koje ga vidi.

Slike su bile toliko dobre da sam bila zapanjena, rekla je Doris, dodavši da je pitala kolegu da li je napravio grešku kada je prvi put videla rezultate. Ona veruje da bi ovi zaključci mogli utrti put za slična otkrića u razumevanju neuralnog koda čak i kompleksnijih procesa kao što su memorija i mašta.

Na pitanje da li postoji mogućnost da ova otrića budu iskorišćena u zle svrhe kao što su čitanje misli ili kontrola protiv volje ona je rekla: „Ne vidim stvari iz te perspektive. Za mene je divno što možemo da razumemo nešto što je bilo tako misteriozno.

Kao što je rekla Doris - divno je što možemo razumeti nešto tako misteriozno. Nadamo se da će se nauka u ovoj oblasti razvijati u budućnosti i dati nova značajna otkrića.

Prijatelj portala