ŽENA SPAVA U KREVETU

Foto: PIXABAY

DA LI JE KVALITETAN SAN NEOSTVARIV SAN?

Stalno nam govore kako će nas osam sati neprekidanog sna zaštititi od raka i demencije i učiniti nas srećnijim. Ali, da li nam prodaju neostvariv san? Da li je tačna rečenica sa početka Insomnije, bestselera Geja Lusa i Džulijusa Sigala, da postoji samo jedan način da se izbegne insomnija, a to je da se ne rodimo?

Svetska  industrija lekova protiv nesanice dostići će cifru od 76 milijardi dolara ove godine. Dok je pre nekoliko decenija postojala šačica poremećaja u spavanju od kojih smo mogli da obolimo, sada se taj broj povećao na 70. A kako njihov broj raste, raste i broj lekova, stručnjaka, ali i količina novca koje ta industrija zaradađuje. Kompanije kao što je osiguračka kuća Aetna hvale se svojom politikom o spavanju. U ovoj kompaniji dele se bonusi zaposlenima koji više spavaju, i oni dobijaju 25 dolara po večeri ako uspeju da spavaju po 7 sati 20 noći zaredom.

ŽENA UZIMA BUDILNIK KOJI JE BUDI

Foto: FREEPIK

 

Ideja neisprekidanog sna  je relativno nov izum. Istoričar Rodžer Ekirč tvrdi da je osnovni oblik spavanja pre sredine 19. veka bio dvofazni san, kada bi ljudi spavali do ponoći, a nakon određenog perioda budnosti ponovo zaspali  i spavali do jutra, što je predstavljalo drugu fazu sna. Do sredine 19. veka ova podela je polako odumirala, a kontinuirani san postao je norma, što je, prema Ekirčevom mišljenju, posledica društvenih promena.

Kada se probudimo usred noći, da li bi trebalo da se tešimo time da je dvofazni san dugi niz godina bio tradicija i samo sačekamo da prođe period budnosti da bismo nastavili da spavamo? Možda bismo mogli da pokušamo da se utešimo, ali higijena sna predstavlja neumoljivu prepreku koja nas upozorava da ćemo umreti mlađi ako ne spavamo dovoljno.

Kako onda da prebrodimo besanu noć ako znamo da nas san štiti od demencije i raka, smanjuje opasnost od srčanih bolesti, moždanog udara i dijabetesa, čini nas srećnim, manje anksioznim i depresivnim? Zar onda sam strah od neispunjenja kvote od osam sati neće uticati na san? Misli nam često odlutaju ka stvarima koje nismo uradili ili koje smo ostavili nezavršenim, pa čak i nepranje zuba ili neskidanje šminke odjednom  postaju veliki gresi. Ritual pred spavanje vekovima je bio vreme duhovnog pročišćenja i okajavanja grehova i san bi tada usledio kao nagrada za hrišćansko ponašanje. U ovom slučaju, značilo bi da je ritual ozbiljno narušen.

ŽENA SE BUDI NENASPAVANA SA GLAVOBOLJOM

Foto: FREEPIK

 

Istina je da prekidi u spavanju štete našem zdravlju, ali insistiranje na ostvarivanju neostvarivog ideala takođe može biti štetno. Niko se ne bavi posledicama težnje za snom koji nam izmiče ili osećaja neuspeha koji sledi. Zbog toga se postavlja pitanje kako smo toliko odmakli od realističnog poimanja složenosti ljudskog postojanja i našli se u svetu fantazija koji sada opisuju stručnjaci za san?

Anksioznost, tuga i neuspeh predstavljaju se kao posledica nespavanja i insomnija se smatra glavnim krivcem javljanja depresije, a opisi neispavanih ljudi odnose se na većinu ljudi u urbanom društvu. Farmaceutske kompanije nam govore da imamo poremećaj u spavanju i da nam trebaju lekovi ako ne spavamo dovoljno, ako osećamo mentalni zamor, fizički premor ili nismo motivisani. Međutim, antropolog Metju Vulf Mejer ukazuje na to da su sve ovo simptomi savremenog života.

Postavlja se pitanje koliko zaista možemo da se naspavamo u svetu ispunjenom nestabilnim poslovima, dugim putovanjem do radnog mesta, ekonomskom nesigurnošću i pritiskom da dobro izgledamo? Izgleda da je na ovo pitanje najbolje odgovorio Kafka, koji je smatrao da je san najnedužnije stvorenje, a da čovek koji ne spava snosi najveću krivicu.

Prijatelj portala