LOGO BRENDA.

Foto: FREE GOOGLE PHOTO/FLICKR.

IBER DE ŽIVANŠI – POSLEDNJI VELIKAN FRANCUSKE MODE

Bez obizra da li slušate današnju muziku, ili menjate radio-stanicu kada je čujete, sigurno ste u poslednje vreme primetili da se u njima pominju različiti brendovi, među kojima je i živanši. Međutim, znate li ko je bio Živanši, čovek čija je muza bila Odri Hepbern i koji je smatrao da je visoka moda izumrla?

Za Živanšija su govorili da je bio za modu ono što je je Fransoaz Sagan za književnost. Neki su ga nazivali i Tarzan francuske mode zbog njegove visine koja je dostizala 1,98 m. Njegova smrt, u 91. godini, označila je kraj vodećih ostvarenja francuske posleratne mode. Niz časnih i retrospektivnih izložbi o njegovom delu poslednje tri godine vratile su ga u centar javnosti koju je sistematski izbegavao. Uvek sa naočarima za sunce (ne zbog ekscentričnosti, već zato što je tokom intervencije izgubio vid na jednom oku) i sa štapom u  ruci, nastavio je da skicira odeću da kraja života. 

Iber de Živanši bio je sin markiza (sa korenima u porodici koja je dobila plemićke titule u Veneciji 1713), pripreman  da postane advokat. Medjutim, otac koji ga je ka tome usmeravao, umro je kad je Iber imao samo 3 godine, od gripa koji je harao Evropom. Majka i baka od tada počinju snažno uticati na njega. Pored njih je zavoleo sve što je lepo i zainteresovao se za modu. Sećam se šnajderke kako dodiruje rukama karnere na haljini moje majke, rekao je jednom, prizivajući jedno od prvih sećanja. Kada bi u školi dobio dobru ocenu, njegova baka bi ga pustila da se popne na stolicu, otvori ormar, i dodirne delikatne materijale i tkanine koje je kupila da sašije luksuznu odeću. Odrastao je u Boveu i kao dete obožavao je posete antikvarnicama u kraju i u Parizu, u koje ga je vodila majka. Maštao je da postane arhitekta ili kreator. Gotovo svakodnevna modna ceremonija u njegovoj kući odredila je njegovu budućnost. 

Listajući kod kuće modne časopise, ostao je oduševljen kreacijama Kristobala Balensijage (španski: Cristóbal Balenciaga). Postoji Balensijaga. I postoji Bog. Balensijaga je moja religija, često je govorio. Kada je imao 17 godina, preselio se u Pariz kako bi studirao Fakultet lepih umetnosti, gde je hteo da se obrati Balensijagi i pokaže mu  portfolio u kojem su bile njegove kreacije. On ga, naravno, nije prihvatio. Upoznao ga je nekoliko godina kasnije, kada je Živanši otvorio modnu kuću u Parizu, pošto je prethodno obučavan u različitim ateljeima. Godine 1959. seli se u svoju kuću, koja se nalazi na Aveniji Džordža Petog, tačno preko puta kuće Balensijage. U tom perodu se između njih se stvorila jaka veza. 

                                                 

Fotografija je kolaž ( Živanši logo, radnje, Odri Hepbern).

Foto: FREE GOOGLE PHOTO ( WIKIMEDIA/FLICKR./AMAZON)

 

Živanšijev stil, prepoznatljiv, jedinstven, potpuno dugačiji od tada nastajućeg Dior-a, oslobodio  je žene odeće skog struka, dao naglasak jednostavnosti koja se ne može dostići drugačije osim potpunom geometrijom i strogom matematikom. Njegova prva kolekcija sa nazivom Seperates sastojala se od vazdušastih suknji dugih do poda, i bluza jedinstvenog šablona i inspiracije, među kojima je i popularna Bettina koju je kreirao za manekenku Betinu Graciani. Živanši je uvek stvarao imajući na umu određene žene. U početku je to bila Džeki Kenedi – njegova mušterija još pre nego što je postala prva dama SAD-a. Sve su htele da se oblače kao ona, umeo je da kaže Živanši. A kasnije je u njegov život ušla Odri Hepbern. 

Upoznao ju je 1953. godine u Parizu, kada ga je po preporuci reditelja Bila Gvaldea posetila, kako bi je obukao za film Sabrina. Uskoro se zbližavaju i postaju supružnici koji nadahnjuju jedno drugo idejama, bez postojanja ljubavi. „Bila je to jedna vrsta braka. Nikada nismo kritikovali jedno drugo. Postojalo je uzajamno poverenje”, istakao je jednom ogovreći o odnosu sa Odri.  Po njenoj želji, kreirao je epsku malu crnu haljinu za film Doručak kod Tifanija, koja je prodata na aukciji  Christie's u Londonu 2006. za 923 187 dolara. Za nju je dizajnirao i prvi od njegovih parfema L'Interdit. Nije prestajao da govori o njoj do kraja života. Smatrao je uzbudljivim njen urođen stil, kao i njenu ljubav prema jednostavnim stvarima.

Bio je strastveni kolekcionar umetničkih dela i antikviteta – u renesansnoj kuli iz 17. veka  gde je živeo u Jonču, na dva sata od Pariza imao je jedinstvena umetnička dela: tri Mironova dela, Đakometijeve skulpture, renesansne portrete. 

U jednom od poslednjih intervjua rekao je: Možda će se neki šokirati, ali smatram da je visokoj modi došao kraj. Stvari koje stvaraju više nemaju smisao. Ne znam šta će se desiti u budućnosti sa modom. Ali jedno je sigurno, neću biti tu da posvedočim. Umro je mirno, u snu, izjavivši mnogo puta u svom životu: Srećan sam. Uradio sam u životu baš ono što sam hteo. Pratio sam svoju strast.

Šta vi kažete, da li je ovaj modni genije u pravu i da li je modi zaista došao kraj?

Prijatelj portala