FILMSKA TRAKA

Foto: PIXABAY

BUNTOVAN I GENIJALAN – LUIS BUNJUEL

Javnost ga je proglasila najokrutnijim režiserom na svetu, bezbožnikom i besramnikom. Možemo li verovati masi koja se na umetnika baca kamenjem i paradajzom jer joj se ono što vidi ne dopada? Ili valja zaviriti u njegovo delo i nad njime se dobro zamisliti? Decenije su morale da prođu da bi Luis  Bunjuel bio priznat i shvaćen na pravi način. Red Info Portal vam ovoga puta pomaže da zavirite u poetiku jednog od kultnih režisera i shvatite kakvi su bili njegovi filmovi i kakav je bio on sam.

Luis Bunjuel rođen je 22. februara 1900, kao da je i sama sudbina želela da se ovakva ličnost rodi na samoj prekretnici između dva doba. Odrastao je u dobrostojećoj porodici, u kojoj mu pažnje nikad nije nedostajalo, a od malena je imao razvijenu potrebu, kao i svako dete, da se na najrazličitije i najneobičnije načine igra. Ono što je bila njegova prednost nad ostalim vršnjacima jeste to što je ovu dečju osobenost zadržao sve do kraja života. Mnogi ne shvataju njegove filmove jer oni deluju pomalo nadrealno i zato što se u njima javljaju neobične stvari. Međutim, ako se setimo kako sve deca umeju da se igraju, te da u njihovom svetu limunada može da bude napravljena od vode, sirćeta i šećera ili da junaka lutkarskog pozorišta može da predstavlja sve, pa i maketa Ajfelovog tornja, onda ni filmove Luisa Bunjuela nije teško razumeti. Potrebno je imati samo malo mašte i otvoren um, kao u deteta.

Još u dečačkim i mladalačkim danima Bunjuel je bio buntovnik. Nije pristajao na granice koje je društvo pred njega postavljalo, a pohađanje jezuitske škole dodatno ga je frustriralo. Ovo će ostaviti posledice i kad su njegovi filmovi u pitanju, jer će u njima često ismevati hipokriziju društva i samu religiju. Ipak, ono što je trajno poljuljalo njegovu već narušenu veru, bilo je čitanje Darvinove knjige „Poreklo vrsta”. Tek tada se, najednom, ovom mladiću sve činilo objašnjeno i celovito, a konačno je mogao da razume zašto je osećao da čitav sistem njegovog jezuitskog obrazovanja ima nedostatke. Odlučio je da prekrši sva pravila koja su pred njega postavljena – kao sedamnaestogodišnjak počinje da konzumira alkohol i odlučuje da poseti jednu od javnih kuća. Možda ovo danas ne deluje previše šokantno, ali društvo sa početka 20. veka nikako nije blagonaklono gledalo na ovakve ekscese.

Iako je najpre upisao agronomiju, fakultet napušta sa diplomom iz filozofije, 1925. godine. U isto vreme otpočinje i njegovo druženje sa španskim pesnikom Federikom Garsijom Lorkom i slikarom Salvadorom Dalijem. Bunjuel je bio okružen mladićima za koje se govorilo da gaje sklonosti ka istom polu, ali je u isto vreme on sam važio za snažnog boksera koji ih je uvek branio od ovakvih optužbi. Nastavio je viđanje sa njima u Lorkinoj sobi, po parkovima, kafanama, grobljima i drugim neobičnim mestima. Njihovi razgovori ticali su se književnosti i filozofije, ali i hipnoze, spiritualizma, telepatije i drugin neobičnih tema.

POSTER ZA FILM ANDALUZIJSKI PAS

Foto: WIKIMEDIA COMMONS

 

Odluka da otpočne da se bavi režijom potresla je njegovu porodicu, ali je i pored toga dobio materijalnu podršku za svoj prvi film. U pitanju je bio crno-beli, nemi film pod naslovom „Andaluzijski pas”. Ovaj film svakako valja pogledati i možete ga lako pronaći na YouTubu-u. Ne brinite zbog toga što je u pitanju nemi i crno-beli film. Sigurno vam neće biti dosadno, jer će niz nadrealističkih scena okupirati vašu pažnju, a možda će vas pomalo i zgroziti. Film je nastao u saradnji sa Dalijem i čini ga niz scena napravljenih na osnovu različitih snova dvojice autora. Najšokantnija scena svakako je scena u kojoj oštrica brijača seče očnu jabučicu devojke koja mirno sedi. U odnosu na današnje filmove ovo i ne izgleda toliko strašno, zar ne?

Premijeri „Andaluzijskog psa” prisustvovali su mnogi poznati ljudi, poput Pikasa, Andre Bretona, Marsela Dišana, a Bunjuel je očekivao burne reakcije publike, pa je pripremio džepove pune kamenčića kako bi mogao da se brani ako publika „podivlja”. Ipak, to se nije dogodilo, barem ne u tolikoj meri. Kraj filma dočekan je aplauzom, iako su neki u šoku izašli sa premijere. Mnogi su bili vidno uznemireni, plakali su, a zabeleženo je čak i to da je jedna trudnica doživela pobačaj. Godinu dana kasnije, 1930, Bunjuel snima film „Zlatno doba”. Ipak, publika na ovu interesantnu ljubavnu priču ne reaguje dobro. Zbog kritike društva i crkve, film biva zabranjen na 50 godina, a premijeru obeležavaju užasne ovacije, psovke i napad publike na režisera.

Nakon ovog debakla snima dokumentarni film „Zemlja bez hleba”, o osiromašenoj i jalovoj oblasti, ali film biva zabranjen od strane tamošnjih vlasti jer je prikazivao ružnu stranu zemlje, a njegov autor dobija policijski dosije i biva obeležen kao izdajnik svoje nacije. Društvo još jednom ne dozvoljava da se ono što predstavlja svakodnevni život prikaže, a režiser biva osuđen jer javnosti pokazuje realnu sliku sveta.

Tridesete i četrdesete godine 20. veka prolaze u znaku borbe protiv fašizma i borbi za komunizam. Bunjuel sa svojom suprugom Žanom i decom beži iz Španije i postaje jedan od zagovornika komunističkih ideja i veliki komunistički aktivista.

Njegova karijera nastavlja se 60-ih godina, kada snima neke od najboljih filmova, u kojima dominira ismevanje društvenih konvencija, buržoazije, hipokrizije celokupnog društva i religije, Neki od njegovih najboljih ostvarenja su filmovi „Viridijana”, „Anđeo uništenja”, „Dnevnik jedne sobarice”, „Taj mračni prdmet želja”, „Fantom slobode”, „Lepotica dana”, a za film „Diskretni šarm buržoazije” 1972. dobija „Oskara”. Dobitnik je i „Nacionalne nagrade za umetnost”, a njegovi filmovi nakon mnogo godina opstali su i pokazali da nije bio najokrutniji režiser na svetu, već umetnik koji je želeo da pokaže sve aspekte čovekovog života, da se nasmeje hipokriziji i konvencijama, oslobodi pojedinca svih stega i svet načini boljim mestom. Ako još uvek niste pogledali neke od ovih filmova, učinite to što pre. 

Tekst: Ana Savić

 

Prijatelj portala