Podvodna skulptura violončeliste, a u pozadini je ajkula.

Foto: PIXABAY

DA LI STE SPREMNI DA ZARONITE?

Podvodni muzej u Kankunu je najveći muzej ovakve vrste na svetu, sastoji se od 500 skulptura prirodne veličine i nalazi se na dubini od 9 metara ispod površine okeana. To znači da mu se može pristupiti samo ronjenjem. Projekat je započet 2009. godine sa ciljem da se očuva ugroženi Mezoamerički greben. Problem je nastao zbog prevelikog broja posetilaca na godišnjem nivou. Cilj je da se posetioci u što većem broju odvrate od grebena i da umesto toga posete muzej. 

Umetnik i direktor ovog programa Džejson Tejlor, kaže da kada su izolovali deo grebena on je počeo da se obnavlja i buja. Ali kada je predloženo da se izoluju i drugi delovi grebena, došlo je do negodovanja jer to direktno utiče na njih. Ukoliko zabranite pristup grebenu, morate imati alternativu. Odatle je sve počelo. Tejlorova umetnost je rešila problem sa kojim se Kankun suočavao. Iako je njegov rad estetski zadivljujuć, on ima i praktičnu svrhu. Vremenom, njegove skulpture evoluiraju u veštačke grebene, pospešujući rast korala i morskog života. Tejlor, koji se bavi konzervacijom, takođe je i veliki ljubitelj ronjenja, kaže da upravo taj evolucijski aspekt pokreće njegovu kreativnost. Ističe da se sve na planeti stalno razvija i menja, i da smo svi mi potčinjeni vremenu.

Naravno, projekat nije tako jednostavan. Tejlor prvo pravi gipsane kalupe po uzoru na ljude iz zajednice kako bi imao polaznu tačku za svoje skulpture u prirodnoj veličini. Zatim, kako bi pospešio rast korala, on sipa mešavinu cementa, peska i mikro sicilijuma kako bi napravio ph neutralan beton koji se ojačava armaturom od fajberglasa. Nakon što ovo zavši, skulpture se postavljaju na morsko tlo, i Tejlor na njih stavlja delove korala, ističući glavnu poruku svog rada, a to je da interakcija ljudi i prirode može biti pozitivna i održiva.

Podvodna ženska skulptura.

Foto: PIXABAY

 

Svaka njegova skulptura priča drugačiju priču, a ovo su neke od poznatijih: „Baštovan nade” (The Gardener of Hope). Ovo delo pokazuje mladu devojku koja leži na popločanom podu okružena saksijama iz kojih niču korali. „Inercija” (Inertia) prikazuje gojaznog muškarca koji sedi na kauču, gledajući televizor sa hamburgerom u krilu. Ovo delo predstavlja društveno-političku kritiku onih koji bezbrižno ignorišu sopstveno prirodno okruženje. Tejlor naglašava da ga je oduvek privlačilo more, smatra sebe srećnikom jer je uspeo da vidi neke od predivnih, prastarih grebena koji više ne postoje. Bio je svedok njihovog propadanja i smatra da se nešto po tom pitanju mora preduzeti.

Većina posetilaca nije ni svesna kako i zašto je ovaj projekat nastao. Oni su previše zauzeti konzumiranjem alkohola, slušanjem salsa muzike i guranjem u redu za podvodnu turu. Ali lepota Tejlorovog rada leži u tome što ima više namena. Za neke je to lepa izložba, dok u stvari služi kao odvraćanje ljudi od glavnog grebena.

Naravno, ono što ovaj muzej čini tolikom atrakcijom je način na koji se do njega dolazi. Ronjenje je inače popularna aktivnost u Kankunu i jedan od najomiljenijih načina da se obiđe muzej. Ukoliko ne umete da ronite možete da idete na kurs ronjenja i steknete sertifikat. Poseta muzeju košta oko 60 dolara za odrasle i upola manje za decu. Drugi način je da se vozite brodom koji ima stakleni pod, što je odlično za one koji ne žele ili ne smeju da rone.

Prijatelj portala