PIKASO

Foto: PIXABAY

NAJPOZNATIJI ŠPANSKI UMETNICI I NJIHOVA DELA

Španija je zemlja koja je iznedrila veliki broj umetnika. Kada bismo želeli da izaberemo jednog najboljeg, ne bi nam pošlo za rukom. Red Info Portal vam prenosi listu najpoznatijih španskih slikara i njihovih najznačajnih dela, koju je sastavio tim sajta „Sobrehistoria“.

Huan Gris (1887-1927)
Huan Gris bio je slikar rođen u Madridu, koji je stvarao početkom XX veka u Parizu, gde je smatran jednim od najvećih umetnika kubizma. Otkako se 1910. opredelio za kubizam, Huan Gris je pokazivao veliki inovatorski duh i veoma radikalan stil. Njegov glavni doprinos ovom stilu bio je kolaž, koji podrazumeva dodavanje isečaka iz časopisa. Među nekim od njegovih najznačajnijih dela ističu se „Portret Pikasa“, „Mrtva priroda sa venecijanerom“ i „Gitara i Pipa“.

Antoni Tapies (1923-2012)
Antoni Tapies bio je katalonski slikar i vajar, koji je preminuo pre 4 godine. Karakterisao ga je lični stil, uvek u skladu sa apstraktnim ekspresionizmom, koji je cvetao tokom Drugog svetskog rata. Pored toga što je bio višestruki umetnik i teoretičar umetnosti, bio je i branilac katalonske kulture. Neke od njegovih najistaknutijih slika su „Velika siva slika“, „Belo sa crvenkastim znakom“ i „Crveni grattage“ iz 2008.* Grattage je slikarska tehnika koja podrazumeva građenje debele površine pastelom, koja se potom struže olovkom ili oštricom.

Hulio Romero de Tores (1874-1930)
Hulio Romero de Tores je još jedan od najistaknutijih slikara s početka XX veka. Značajan je zbog simbolizma svojih pejzaža, nežne svetlosti i neobične sposobnosti za stvaranje privlačnih, izveštačenih predela. Njegova smrt veoma je potresla Kordobu, njegov rodni grad. Većina njegovih dela mogu se videti u muzeju Hulija Romera de Toresa u Kordobi. Neke od njegovih najznačajnijih slika su „Oltar ljubavi“, „Pomorandže i limunovi“ i „Mistična ljubav i svetovna ljubav“.

TORRES

Foto: WIKIMEDIA COMMONS

 

Hose de Ribera (1591-1652)
Hose de Ribera bio je španski slikar, koji je većinu svog opusa stvarao u Italiji. Tamo je stekao veliku slavu zahvaljujući svom odličnom poznavanju naturalističkog stila. Zbog niskog rasta, u Italiji je bio poznat kao „Mali Španac“. Iako je život proveo u Italiji, nikada nije zaboravio svoje španske korene, zapravo, mnogo svojih slika potpisao je kao „Đuzepe de Ribera, Španac“. Kao njegova najistaknutija dela mogu se izdvojiti „Bezgrešno začeće“, „Pijani Silen“, „Sveti Andres“ i „Sveti Petar“.

Federiko Madraso (1815-1894)
Bio je španski slikar, koji je živeo u XIX veku. Rodio se i umro u Madridu. Stekao je veliku slavu zbog toga što je bio jedan od glavnih predstavnika romantizma koji je postao slikar na dvoru kraljice Izabele II. Federiko Madraso se istakao u domenu slikanja portreta, gde je smatran za jednog od najvećih umetnika u istoriji svoje zemlje. Njegova specijalnost su pre svega bili portreti pripadnika viših slojeva i monarhije. Među njegova najpoznatija dela možemo ubrojati „Portret Izabele II“ i „Donja Amalija de Ljano i Dotes, Grofica od Vilćesa“.

Hoakin Sorolja (1863-1923)
Sorolja, jedan od najplodnijih slikara, čiji opus broji preko 2.200 dela, rođen je 1863. i od ranog detinjstva je pokazivao veliko interesovanje za slikarstvo. Odlikuje ga zreo stil, koji je karakteristika pripadnika luminizma, mada je uvek svrstavan među impresioniste. Njegova najznačajnija dela nastala su na svežem vazduhu. Na slikama koje prikazuju pejzaže i scene iz svakodnevnog života na Mediteranu, ističe se maestralna upotreba svetlosti. Osim toga, negovao je i slikarstvo koje izražava kritiku društva, a koje mu je donelo mnogo uspeha.

Svetsku slavu stekao je nakon izložbe u Parizu, gde je prikazao više od 500 dela. Na taj način ljudi su mogli da se upoznaju sa njegovim delima širom Evrope i Amerike. Sa velikim uspehom izlagao je svoja dela u Njujorku 1909. Udruženje „Hispanic Society of America“ ga je angažovalo da uradi seriju od četrnaest murala koji će krasiti prostorije ove institucije. Ovi murali na kojima su prikazane scene koje karakterišu različite provincije, kako španske, tako i portugalske, poznati su pod nazivom „Viđenje Španije“. Veoma važan aspekt njegovog stvaralaštva bili su i portreti značajnih ličnosti, kao što su Huan Ramon Himenes, kralj Alfonso XIII, Visente Blasko Ibanjes i Ortega i Gaset. Njegova napoznatija dela su „Naga žena“ iz 1902., koja je nastala tokom njegove najplodnije faze, i „Šetnja plažom“ iz 1909.

SOROLLA

Foto: WIKIMEDIA COMMONS

 

Bartolome Esteban Muriljo (1617-1682)
Bartolome Esteban Muriljo rođen je u Sevilji 1617. i smatra se jednim od najznačajnijih slikara španskog baroka, koji nakon što pada u zaborav početkom XX veka, ponovo uživa svetsku slavu. Njegov barokni stil je toliko pun detalja, da možemo reći da nagoveštava rokoko. Već od 1630. radi u Sevilji kao nezavisan slikar, a 1645. dobija prvi značajan angažman - seriju slika namenjenih bazilici Svetog Fransiska Velikog, koja se sastoji od trinaest slika, među kojima je i „Anđeoska kuhinja“, naznačajnije delo iz ove serije. Karakterišu ga detalji i realistični prikazi svakodnevnih predmeta.

Antonio Lopez
Slikar koji pripada novijoj istoriji, poznat i po svojim skulpturama. Rođen je 1936. i jedan je od živih umetnika sa najvećim brojem internacionalnih izložbi. Od detinjstva je gajio veliku ljubav prema crtanju, što je uticalo na to da počne da se bavi slikarstvom. Odlazi u Italiju, gde iz prve ruke upoznaje italijansko slikarstvo renesanse. Pripada hiperrealizmu, koji se ogleda u prolaznosti i propadanju materijalnih stvari. Član je Kraljevske akademije lepih umetnosti San Fernando. Primio je prestižnu nagradu „Princ od Asturije“ za umetnost. Režiser Viktor Erise je njegova dela adaptirao u film pod nazivom „Sunce dunje“. Među njegova najpoznatija dela spadaju skulpture „Antonio i Mari“ (1967-1968) i slika „Gran Vía“ (1974-1981).

El Greko (1541-1614)
El Greko bio je slikar čija je tehnika kasnije imala uticaja na slikare impresionizma. Karijeru započinje u Veneciji, kasnije odlazi u Rim, a na kraju se seli u Toledo. U njegovom raznovrsnom slikarskom opusu možemo pronaći veliki broj religioznih dela, portrete plemića i toledske predele. „Sahrana grofa od Orgaza“ jedna je od njegovih najpoznatijih slika. Razvijao se dok nije dostigao veoma osoben stil, koji karakterišu manirističke, veoma izdužene, mršave, sablasne, izuzetno ekspresivne figure, koje imaju sopstveno osvetljenje i koje se nalaze u beskrajnom prostoru. Koristi paletu boja punu kontrasta. Među njegova najpoznatija dela spadaju i „Izlečenje slepog čoveka“ (1567), „Osveštavanje hrama“ i „Portret plemića sa rukom na grudima“ (1580).

Fransisko de Surbaran (1598-1664)
Bio je slikar koji je stekao veliku slavu za vreme baroka i protivreformacije zahvaljujući slikama sa religioznim temama i slikama koje prikazuju scene iz monaškog života. Stil koji je decenijama negovao svrstava ga među slikare tenebrizma zbog korišćenja kontrasta između svetlosti i senke. Njegov opus odlikuju jednostavni, realistični i precizni potezi četkicom. Na njegovo svaralaštvo uticali su Karavađo, Hose Ribera i Dijego Velaskez, a pri kraju karijere na njega je uticao Muriljov, nešto suptilniji stil. Među njegova najznačajnija dela spadaju „Sveti Fransisko koji kleči držeći lobanju“ (1658) i „Sveti Ugo u trpezariji Karezijanaca“ (1630-1635).

Žoan Miro (1893-1983)
Njegov opus je veoma raznovrstan i pripada različitim stilovima, kao što su nadrealizam, fovizam i ekspresionziam. Miro je bio umetnik do srži, koji je bio u stanju da danima ne jede da bi postigao izmenjeno stanje svesti, koje mu je omogućavalo da izrazi ono što je želeo da uobliči na svojim slikama. Boravak u Parizu uticao je na to da se njegova dela približe onirizmu, a nešto kasnije i naivnom stilu. Osim što je bio slikar, bio je i vajar, graver i keramičar. Smatra se jednim od najistaknutijih umetnika svoje generacije. Jedan od njegovih najznačajnijih projekata bilo je osnivanje Fondacije Žoan Miro, sa sedištem u Barseloni, centru kulture iz kog se šire nove tendencije u savremenoj umetnosti. Među njegova najžnačajnija dela ubrajaju i „Znakovi i sazvežđa zaljubljeni u jednu ženu“ (1941) i „Metamorfoza“ (1936).

MIRO

Foto: WIKIMEDIA COMMONS

 

Dijego Velaskez (1599-1660)
Dijego Rodriges de Silva i Velaskez bio je najpoznatiji slikar španskog Zlatnog veka. Osim toga što je bio jedan od najboljih slikara baroka i svetskog slikarstva, veoma je uticao na kasnije generacije slikara realizma. Svrstava se među najbolje slikare portreta u istoriji umetnosti. Neke od njegovih najpoznatijih slika su „Male dvorske dame“ (1656) i „Predaja Brede“ (1635). Bez sumnje, njegova dela bila su veoma enigmatična, sa dozom ponosa koji je njegove slike ispunjavao tamom. Nije u pitanju tama, već upotreba veoma tamnih boja. Zahvaljujući tome smatran je „kraljevim slikarem“, a i zbog toga što je bio smešten u kraljevskim odajama, gde je uživao posebne povlastice, radeći u službi kralja gotovo čitavog života. Iz njegovih odaja počeli su da pristižu portreti koji su ga proslavili. Zahvaljujući putovanjima po Italiji, njegova umetnost je pretrpela venecijanske uticaje. Iako je ovo bila jedna od njegovih faza, Velaskez je poznat po tome što je uvek negovao svoju osobenost, dok se istovremeno razvijao prateći nove tendencije. Zahvaljujući tome, neke od njegovih slika su tamne, dok druge sadrže više boje, u zavisnosti od uticaja pod kojim su nastale. Kada se govori o bojama i pokretima četkicom, možemo porediti slike „Pogled na baštu vile Medičijevih u Rimu“ i „Dvorska luda Kalabasiljas“.

Salvador Dali (1904-1989)
Najznačajniji predstavnik nadrealizma i dadaizma. Bio je promenljiva ličnost, ekscentričan i zaljubljen u svoju muzu Galu. Dalijeva dela su rušila granice, uzimajući u obzir činjenicu da je bio jedan od najpriznatijih umetnika u Sjedinjenim Američkim Državama, gde je smatran genijem. Među njegova najpoznatija dela ubrajaju se „Upornost sećanja“ (1931), „Veliki masturbator“ (1929) i „Gala razmišlja o Sredozemnom moru“ (1976). Činjenica je da je Salvador Dali, bez sumnje, najekstravagantiji slikar svih svremena, čija dela izazivaju ili ljubav ili mržnju koje dosežu do krajnjih granica. Njegova nadrealistična dela oduvek su privlačila pažnju, posebno njegovi čuveni istopljeni satovi i slonovi koji imaju noge komarca.

Fransisko de Goja (1746-1828)
Fransisko de Goja i Lusijentes bio je začetnik estetike romantizma, dok su negova dela iz zrelog doba uticala na avangardu u slikarstvu XX veka. Takođe, veoma je poznat po talentu za slikanje portreta zbog toga što je išao dalje od fizičkog izgleda, predstavljajući i psihološke karakteristike svojih modela. Bio je čuven i po velikom broju autoportreta. Mogao je da uobliči svoja dela na bilo kom mestu. Isticale su se njegove slike velikih dimenzija naslikane na štafelaju, murali, gravure i crteži. Razmatrao je različite načine za nastajanje umetničkih dela. Među njegova najistaknutija dela ubrajaju se „3. maj 1808. u Madridu“ (1814) i „Saturn proždire svoje dete“ (1823). Mnoge njegove slike su bile čuvene, ne samo zbog toga što su podsticale različita osećanja i sećanja, već i zbog toga što su neke od njih bile veoma uznemirujuće. Kada govorimo o njegovim slikama koje su približnije realizmu, ne smemo zaboraviti „Golu Maju“. Ovo delo pripada razdoblju u kom je prikazivao senzualnu ženu na najprirodniji mogući način.

GOJA

Foto: WIKIMEDIA COMMONS

 

Pablo Pikaso (1881-1973)
Pablo Pikaso verovatno je jedan od najpoznatijih slikara i, bez sumnje, najpoznatiji slikar XX veka. Bio je osnivač likovnog pravca kubizma. Negovao je i druge vrste kao što su crteži, gravure, ilustrovanje knjiga, vajarstvo, grnčarstvo i dizajniranje scenografija i kostima za pozorišne predstave. Među njegove najpoznatije slike svrstavaju se „Gernika“ (1937) i „Gospođice iz Avinjona“ (1907). Ovaj revolucionarni slikar, poreklom iz Andaluzije, ističe se kubističkim delima, koja nisu samo prikazivala njegovo viđenje sveta i poimanje lepote, već predstavljaju i istoriju. „Plava soba“ je slika sa sopstvenim pokretom, puna vibracija. „Don Kihot“ je mnogo sličniji siluetama iz stripova, dok „Silvet“ predstavlja mešavinu modernizma sa njegovom strašću prema kubizmu u kojoj boje stvaraju neverovatnu dubinu. Naravno, ne sme se izostaviti ni „Nauka i milosrđe“, jedna od njegovih najrealističnijih slika.

 „Kako tokom godina gledamo od knjige do knjige, od slike do slike, tako shvatamo: jedan dobar slikar ne zadržava se samo na tome da svojim čudima zauzme mesto u našem umu nego na kraju menja i panoramu našeg sećanja. A proniknu li nam veština nekog slikara i njegove slike jednom toliko u dušu, tada nastaje jedno mjerilo za ljepotu čitavog svijeta." Orphan Pamuk

Prijatelj portala