ANKSIOZNOST

Foto: PIXABAY

KAKO ŽIVOT NAKON IZOLACIJE UTIČE NA PSIHU?

Kada je u našoj zemlji polovinom marta proglašeno vanredno stanje zbog pandemije virusa, maske, rukavice i socijalna distanca postale su naša svakodnevica, kao što je to bio slučaj i u drugm zemljama. Verujemo da nam je već dosadio takav život, a dok čekamo proglašenje kraja vandrednog stanja, nameće se pitanje kako će izgledati taj život u budućnosti? U daljem tekstu osvrnućemo se na povratak u normalu, i na samo definisanje normale kada je strah još uvek prisutan.

Nedavno je objavljeno istraživanje u kojem je učestvovalo 7 000 odraslih osoba iz Amerike i Kanade. Na opšte iznenađenje, pokazalo se da se 75% ispitanika nosilo dobro sa ovom situacijom, i sa izolacijom uopšte. Ipak, kod 25% ispitanika se razvio kovid stres sindrom, kako su ga nazvali. Ovi ispitanici su uglavnom imali osetljivije zdravstveno stanje, ili neki oblik socijalne anksioznosti, ali je bilo i onih kod kojih je bio izražen osećaj panike i straha od smrti i zaraze. Takođe, pokazalo se da je ovaj deo ispitanika po ceo dan slušala vesti, pretraživala informacije po internetu na ovu temu i mnogo vremena provodila na društvenim mrežama.

Međutim, nije nelogično ni da se ostali ljudi u nekom trenutku osete frustrirano ili anksiozno. Činjenica je da smo dugo zatvoreni, da se nalazimo u neobičnim uslovima, da smo željni socijalizacije i druženja. Najčešće ćete primetiti dve vrste reagovanja na ovu situaciju: ljude koji su preplašeni ili ljude koji smatraju da je sve oko virusa previše isforsirano i da nije sve tako strašno kako izgleda. Kao i u svemu u životu, pravilno je naći zlatnu sredinu, tj. imati u vidu situaciju i voditi računa o svom ponašanju, ali ne i razmišljati ceo dan o bolesti.

Problem koji bi mogao da se javi, a koji u ovakvim situacijama nije povoljan, jeste još veće otuđenje nakon svega i još veća potreba za komunikacijom samo na društvenim mrežama. Iz straha, ljudi mogu početi da se povlače u sebe, a oni koji već imaju neki oblik socijalne anksioznosti se mogu još više izolovati. Ipak, dobro je što se postepeno otvaraju neki sektori poslovanja. Postoji razlog zašto se prvo otvaraju teretane i kozmetički saloni: tu obavljamo sitne promene na sebi koje nam stvaraju rutinu i pomažu nam da se osećamo zadovoljnije. Ukoliko bismo iz vanrednog stanja odmah prešli na nekadašnje normalno stanje, anksioznost bi se samo povećala.

Za kraj, želimo napomenuti da ne treba razmišljti previše daleko. Ukoliko nas očekuje ponovna epidemija na jesen, borićemo se sa njom kao što smo se borili i sada. Ne treba brinuti o budućnosti koji ne možemo da kontrolišemo i predvidimo, baš iz tog razloga što samo sebi stvaramo stres i razvijamo anksioznost. Fokus treba držati na sadašnjem momentu, jer jedino sadašnjost možemo da kontrolišemo. Dakle, svakim danom pokažite odgovornost da bismo u budućnosti bili mirni jer nismo dozvolili virusu da se širi.

Prijatelj portala