MASKA I RUKAVICE

Foto: PIXABAY

GRAĐANI PAŽNJA! DA LI STE IKADA SRELI NJU I NJEGA?

Pažnja nam je ovih dana usmerena na jedan poseban tip osobe, koji ako tražimo možemo naći apsolutno bilo gde. Neki bi rekli, ma to je posebna fela, ali ipak dolazimo do zaključka da se za razliku od nekih drugih profila ljudi. Ovakav tip ljudi može pronaći apsolutno u bilo kojoj branši, u apsolutnoi bilo kom mestu, a ono što je najperfidnije i najapsurdnije čini to da ovakve osobe zatičemo na mestima na kojima obavljaju neretko i važne poslove. Naravno oni često uvažavjau i punu pažnju kao i poštovanje sve do momenta dok se maska, a neki bi rekli imaginarijum prividnih manira i navika ne slomi, i to na naizlged najčudnijem mestu, skoro svetilištu! To mesto je kasa, a ono danas pored bolnica i klinika pripada heroinama današnjice koje neki zovu kasirkama, a svaki pametan psiholog siguran u sebe bi ih mogao osloviti koleginicama.

Pitate se žašto ovoliki uvod? Verujte mi bio je neophodan! Naravno, ovih dana kada kovid vlada iz senke, prva stvar koja mi se mota po glavi tiče se higijene i stvari koje ljudi proizvode delujući u mom vidnom polju. Priznajem malo sam hipohondričan, ali dovoljno iskren da to priznam i sa Koronom, a i bez nje.

Stvar je jasna, ono što godinama svi mi normalni radimo ostajući upečatljiva manjina, dovelo je danas čovečanstvo do toga da u 21. veku jedan virus ugasi plam marketinških blokova, sa kojih je koliko juče dolazila preporuka o tome koliko se, kada, a i gde namirisati, i u tren oka smo srećni vihor mirišljavog parfema koji drži miris postojanim 190 sati nakon nanošenja došli do tužnog TV vapaja o osnovi higijenskih saveta. Baš danas desio se jedan ludi dan koji je mene kao normalnog preplavio talasom  parfema dve osobe o kojima želim da Vam pričam. Kako bi stvar bila lakša za praćenje, a pre svega kako bi utisak bio potpun nazvaću ih njihovim pravim imenima Štrokavuša i Štrokavi.

Priča nas vodi u jednu opštinu blizu Beograda, koja je još ovlažena lošim iskustvom od pre par godina uspela da se oporavi i ponovo privuče neke mlade ljude koji pronalaze da su dovoljno blizu, a opet dovoljno daleko od centra koji nosi Beograd. Radi lakše orjentacije smatram da dane delimo na dobre i lose, a ovaj je po svim faktorima bio loš već u startu, a kada tako krene primetio sam da je najbolje da isključim ton, a da svetlo i kamera rade svoje, bacajući pravu količinu svetla za dobar kadar. Pre sam bio drugačiji i činilo se da je uvek najbolje kada na teren izađem kako bi lošim bekovima pojasnio koliko su za klupu, ali stvari se polako menjaju! Ne znam, možda postajem strpljiv ili počinjem da starim?

Naravno opet gubim nit….mislite otišao sam predaleko i istina je da jesam, al sve kako bi Vas vratio na mesto događaja ili bolje rečeno na mesto infekcije koja preti svima nama, a ne znam koliko smo je svi svesni.

Kao što sam rekao, dan je već u startu bio loš, pamtim ga po sprženoj sim kartici mobilnog operatera i po šivenoj epidemiološkoj masci koja me žulja. Centar grada i market koji po svojoj lokaciji nije nikada pun, učinio mi se kao prava lokacija za brzu dopunu namirnica koje mi trebaju, pa sam tako odabrao kolica jer ih je bar deset bilo na raspolaganu za 5 mušterija koje su već u prodavnici uključujući i mene. Po samo ulasku zapazio sam osoblje koje nosi maske, kupce koji nose maske, i pomislio kako je ovo što vidim dobro. Svi smo bezbedni, jer svi poštujemo pravila! Moje iznenađenje je došlo do vrhunca kada sam shvatio da se u redu ispred kase kupci nalaze u redu  na udaljenosti od minimum jednog metra, i tu je u meni počeo da gori jedan plam nade koji se ugasio kao sveća na vetru. Pogađate, u priču ulaze Štrokavuša i Štrokavi!

Tri sekunde pre mog gašenja sa audio video sistema i prelaska na video mod u kom postajem samo posmatrač, pomislio sam kako je u redu što smo gotovo svi usvojili slična pravila ponašanja, u pukoj dosadi dok čekam u redu primećujem devojku koja svom komšiji saopštava kako vodi računa šta će pipnuti  čak i kada ima rukavice, a onda je usledio horor, pakao i od tada među nama prestaje da radi taj fluid i mladi par postaje službeno Štrokava i Štrokavi.

Neki bi ih nazvali i ubicom iz nehata, ali je ovaj službeni naziv apsolutno adekvatan za nekoga ko potrošačku korpu u kojoj se nalazi par artikala odluči da stavi na pod prodavnice. U  mojoj glavi počinje usporeni prenos onoga što sam video pa ja još jednom poput postignutog gola na utakmici koji potresa mrežu gledam njeno vitko telo, koje skupljenih nogu u kolenima, blago  povijenih u stranu, onako kako to samo dame sa puno manira mogu da urade, spušta se ka podu i podiže, ali bez korpe koja je do pre par sekundi bila u njenim rukama. Naravno dok sam ja pokušavao da dođem do daha i da ohladim nuklearni reaktor u mojoj glavi koji je pretio da izazove Černobilj u vidu radioaktivnih psovki i gestikulacija, stigao me je dodatni udar cunamija u vidu lepih manira koje je pokazao mladi Strokavušin komšija, a koji će vreme pokazati biti prava prilika i ako Bog da muž ove prelepe i samo prelepe potrošačice.

Kako biva u našem narodu, gde jedan pljune pljuni i ti, ovaj par je uspostavio svoju nit koju matičar pod hitno treba da ozvaniči. Iz njegovih ruku u predelu njegovih patika spustila se i njegova korpa, a onda je on kao heroj rekao Štrokavuši citiram: “Neka pusti guraću ja nogom i tvoju i moju korpu po podu”.

Ponavljam, da nije problematičan trenutak i da nije skoro pa rizično ići do hitne pomoći mislim da bi pao u nesvest, ali me je ovako hrabrost i hipohondrija održala na nogama bez ukazivanja hitne medicinske pomoći.

Red je odmicao, a korpa koja je prvo povukla sedam metara poda i prašine završila je na traci, a pošto je intimizacija već uzela maha primećujem kako je drugi deo slobodne trake zauzela i njegova korpa. Dve korpe su se dotakle i dok traka kase vrti u krug svoje, postalo je jasno da artikle iz moje korpe mogu da prebacim na drugu kasu ili da napravim revoluciju.

Okrenuo sam se prešao na drugu kasu, a iza mene se napravio red onih koji su uradili to isto. Poruka je jasna! Mi normalnii, pedantni, nismo manjina i mnogo nas je, samo nam drugi govore da smo konfliktni pa onda veštački gasimo ton i ostavljam sliku bez tona. Tada u šoku ostajemo zgranuti ali pribrani i shvatamo da među Vama koje još učimo da peru ruke posle kašljanja, kijanja i upotrebe toaleta ima onih koji će spustiti svoju korpu na pod.

Odlučujem da platim eko kesu i još jednom ispraćam pogledom Donatelu i Ferea kako odlaze sa kesama poprašenog hleba koji su uzeli sa rafa, ali kome su posebnu aromu dali prašnjaveći ga po podu. Njihove korpe sada već uveliko čekaju nove kupce, odnosno nekoga od nas ko će jednog dana imati manje, a jednog dana više sreće uzevši korpu koja je svojim dnom bila na unutrašnjosti one sledeće i tako je sve postalo deo istorije koju danas zovemo korona, a sutra već nekim drugim imenom.

E da, Strokavuša je na rastanku Štrokavom rekla da se javi i otišla ka svojim kolima dok joj je blagi vetar podigao dugu isfeniranu kosu. Štrokavi je malo zastao i rekao da se čuva, a mi ....mi smo ostali nemi!

 

 

 

 

Prijatelj portala