SVETSKI DAN AUTISTIČNE DECE

Foto: PIXABAY

2. APRIL – SVETSKI DAN OSOBA SA AUTIZMOM

Autizam predstavlja jedan veoma složen poremećaj, koji se najčešće javlja u prve tri godine života. Iako su naučnici pokušali da utvrde tačan uzrok ovog poremećaja, nisu uspeli u tome, ali veruju da uzrok nije samo jedan, već da je to skup raznih faktora koji deluju na mozak i njegovo funkcionisanje. Ovaj poremećaj se manifestuje kroz nemogućnost komunikacije i interakcije sa okolinom, neka ograničena, ustaljena i ponavljajuća ponašanja deteta. Sve ovo doprinosi tome da dete bude izopšteno iz društva. Budući da lek za autizam još uvek nije pronađen, autistično dete će izrasti u autističnu osobu, kojoj će uvek biti potrebna tuđa pomoć i nega, što predstavlja otežavajuću okolnost za roditelje.

Poslednjih godina može se primetiti da je svest o autizmu na globalnom nivou značajno porasla, pa su osobe sa autizmom uključene u Konvenciju o pravima osoba sa invaliditetom Ujedinjenih nacija. Ideja je da oni koji imaju ovaj poremećaj budu u prilici da razviju svoj potencijal u najvećoj mogućoj meri i da nikako ne budu isključeni iz društvenih dešavanja, već da budu ravnopravni sa svima.

Utvrđeno je da autizam može nastati bilo gde i da nema veze sa rasom, etničkom i nacionalnom pripadnošću, socijalnom klasom, ali je i četiri puta češći kod dečaka nego kod devojčica. Istraživanja pokazuju da je ovaj poremećaj učestaliji nego što se mislilo, te su neke procene da se javlja kod jednog deteta na sto njih. Ono što se roditeljima posebno preporučuje jeste da dete odvedu kod lekara čim vide neke sumnjive znakove, zato što bi ranija dijagnoza pomogla da dete stekne neku samostalnost i socijalne veštine. Važno je napomenuti da se kod svakog deteta autizam drugačije ispoljava, uprkos tome što su neki simptomi identični. Takođe, ne postoje nikakva precizna ispitivanja, već se samo posmatra ponašanje koje dete ispoljava. Roditelji bi trebalo da se zabrinu ukoliko dete ne pokazuje nikakve emocije do šestog meseca, ako ne reaguje na zvukove, ako ne počne da govori ništa do 16. meseca ili ako ne pokaže nikakvu socijalnu i govornu veštinu u bilo kom uzrastu. Naravno, sve ovo treba uzeti s rezervom, ali je svakako bolje proveriti što pre. Kada se autizam dijagnostikuje kasnije, primetiće se da dete ne govori, ne interesuje se za okolinu, ne gestikulira i slično. Nekada se promene dešavaju vrlo naglo, ali je za dete bolje što pre mu se posvetiti kako treba.

Pošto se teži ravnopravnosti, autistična deca imaju pravo na obrazovanje u osnovnim i srednjim školama, ali i u školama za učenike koji imaju smetnje u razvoju. Kako bi inkluzija bila uspešna, nastavnici bi najpre morali da nauče šta je ovaj poremećaj i kako da se približe autističnom detetu, ali i da sve svoje metode prilagode takvom učeniku. Takođe, veoma je bitna i saradnja sa roditeljima i sigurnost koju deca moraju osećati sa svim strana. Ako je okruženje pogodno za autistično dete i ako nailazi na razumevanje, pažnju i ljubav, ono sve to proživljava manje stresno i uz odgovarajući pristup moguće je postići mnogo toga. Postoje čak i slučajevi da su mnoge osobe sa autizmom uspele da se obrazuju za razna zanimanja, za šta je prevashodno potrebna ogromna podrška društva.  

Pošto je ovo stanje veoma teško za sve, okolina autističnom detetu mora pomoći koliko god može, jer ono nije krivo zbog toga. Najpre bi bilo poželjno da se ljudi upoznaju sa time šta je autizam i kako detetu, ali i odrasloj osobi, mogu olakšati život. Moraju se pobediti sve predrasude koje su ukorenjene u društvu, pošto i autistične osobe imaju potrebe kao i svi ostali. Da bi se skrenula pažnja javnosti na ovaj poremećaj, Generalna skupština Ujedinjenih nacija je 2. april proglasila Svetskim danom autizma, koji se redovno obeležava od 2008. godine i otada je učinjeno mnogo toga kako bi osobe sa tim poremećajem mogle da imaju što lakši i bolji život. 

Prijatelj portala