Slavski kolač i sveća su u prvom planu

Foto: VIKIPEDIJA

DA LI ZNATE PO ČEMU SU SRBI AUTENTIČNI

Iako nam se bliži hladno vreme, zima, oko srca nam može biti toplije. Zašto? Zato što se bliži „topao” period, period slava za koji vas polako priprema redakcija Red Info Portala. Pročitajte.

Narodna poslovica kaže da je Mitrovdan hajdučki rastanak, Đurđevdan hajdučki sastanak. Sa slavama je upravo suprotno. Njihova sezona počinje sa Mitrovdanom, a završava se Đurđevdanom. Ima „velikih“ slava i mimo tog perioda, kao što su Petrovdan, Duhovi i Ilindan, ali njih slavi mnogo manje vernika. Kako je Srbi proslavljaju?

Slava je sveti praznik koji okuplja sve članove porodice i prijatelje porodice. Taj dan se slavi jer se smatra da je prvi član porodice baš davno toga dana primio hrišćanstvo, a potom se dijahrono preko muških članova porodice slava i prenosila. Dok je otac živ, sin ili sinovi ne preuzimaju slavu već je slave sa ocem. Preuzimanje slave za života oca znači da se porodica i formalno podelila. Ako otac nije u snazi, sin preuzima sve obaveze oko slave, ali je otac njen domaćin. Nakon života oca, sinovi preuzimaju slavu. Ako ima više braće, mogu se dogovoriti da slavu preuzme samo jedan ili je preuzimaju svi. Prve godine po smrti oca slava se drži u porodičnom krugu, bez gostiju i velikog veselja. Ukoliko sinovi nisu u mogućnosti da dolaze na slavu kod oca, čim zasnuju sopstveno domaćinstvo mogu početi sami da slave. Kada sin zasnuje svoje domaćinstvo i odluči da slavi slavu, dolazi kod oca na slavu, gde mu otac predaje četvrtinu slavskog kolača. Tu se pozdrave po srpskom običaju, trostrukim poljupcem, čestitaju jedan drugom slavu i otac blagoslovi sina i njegovu porodicu, da dugo u zdravlju i veselju slave. Sin dobijeni deo slavskog kolača odnosi kući, gde ga podeli sa svojom porodicom i sledeće godine redovno slavi svoju krsnu slavu. Međutim, jedan broj porodica se opredelio za određene slave po tome što im se tog dana sin vratio iz rata, zato što su posle dugo čekanja dobili dete, neko je preživeo ranjavanje ili izlečio tešku bolest.

Slava se najčešće obeležava bogatom trpezom koja ne može da se zamisli bez slavskog kolača i žita. Ukoliko ipak neko nema mogućnost i sredstva da upriliči bogatu gozbu, najvažnije je da se pripreme slavski kolač i žito i da se upali slavska sveća. Žito predstavlja ilustrovanu vezu ovozemaljskog i zagrobnog života, a kao crkveni simbol ono podseća na biljne žrtve iz starog zaveta. Takođe, običaj je da uoči slave porodični sveštenik dođe u kuću da sveti vodicu, od koje se kasnije mesi slavski kolač. Kada osvane dan slave, u crkvu se nose slavski kolač, žito i crno vino. U zavisnosti od toga da li slava pada za vreme posta, gozba može da sadrži meso i životinjske proizvode (mrsna slava) ili ne (posna slava).

Porodica i prijatelji okupljeni oko slavske trpeze seku slavski kolač

Foto: JUTJUB

 

Običaj je da se na slavu ne zove, već je svako ko dođe domačinu dobrodošao. Ipak, na svim slavama, pored sveštenika koji sveti vodicu, počasno mesto pripada kumu. Tradicionalno, slava se slavi 3 dana, s tim što se raspored tih dana slavlja razlikuje; zajedničko je da je glavni dan slave onda kada se baš proslavlja dan sveca, ali se u nekim krajevima, na jugu Srbije, svetac dočekuje, pa slava počinje dan pre, uveče, kada se svi okupljaju na večeri, a posle glavnog dana dolaze paterice, dok u većini srpskih krajeva slava otpočinje prvim glavnim danom, a onda slede dva dana paterica. Poznato je da mnogo Srba najčešće proslavlja Sv. Đorđa, Sv. Aranđela, Sv. Jovana, ali i da 19. decembra polovina Srba odlazi na slavu, a druga polovina dočekuje goste i proslavlja Sv. Nikolu.

Bile to male ili velike proslave, lepo je okupiti porodicu i prijatelje i poželeti drugima ono što želimo sebi. Uživajte u gozbi koju su domaćini slava pripremili za vas, ali pre svega uživajte u društvu. Koju slavu vi slavite?

 

Tekst: Danijela Kostić

Prijatelj portala