DEVOJKA U MASI LJUDI

Foto: PIXABAY

KOLIKO JE KOD MLADIH SAMOPOVREĐIVANJE OZBILJAN PROBLEM?

DEVOJKA U MASI LJUDI

Foto: PIXABAY

Samopovređivanje je ekstreman vid autodestruktivnog ponašanja koji se manifestuje povredama na telu u vidu modrica, ogrebotina, posekotina ili sečenja kose. Otežavajuća okolnost u borbi da se samopovređivanje suzbije jeste to što se posledice koje ostaju na telu mogu dugo kriti. Naime, povrede, modrice i posekotine deca mogu sakriti odećom i na taj onemogućiti roditeljima i nastavnicima da uoče problem. Ako se pak kod deteta primete na vreme bilo kakve učestale povrede na telu, to je jasan poziv u pomoć, koji svedoči da dete ima psihološki problem koji zahteva posebnu pažnju.

Prvo pitanje s kojim se suočavamo u vezi sa ovim problemom jeste: Zašto se adolescenti povređuju? Najčešće se kao odgovor navodi to da oni nisu sposobni da svoje emocionalne tegobe izraze rečima i kroz razgovor, već ih projektuju na telo putem autodestruktivnog ponašanja. Često su povrede na telu praćene i promenama raspoloženja i u ponašanju, te je nezadovoljstvo deteta i povučenost u sebe znak da treba da reagujete i saslušate svoje dete. Posvećeni roditelji, koji primete promene nagore kod svog deteta koje bi mogle biti u vezi sa samopovređivanjem i spremni su da mu pomognu, najčešće strahuju od mogućeg tragičnog ishoda ovakvog ponašanja, a to je samoubistvo. Zato treba naglastiti da, kada dete svesno ozleđuje sebe, ono najčešće nema nameru da učini nešto drastično, tako da roditelj uvek ima vremena da to primeti i da na vreme pomogne. 

DEPRESIVNA DEVOJKA

Foto: PIXABAY

Može se reći da je samopovređivanje kao fenomen koji se najčešće tiče adolescenata razvijeniji u velikim gradovima i državama. Upravo su od njih krenula prva istraživanja u vezi sa ovim problemom. Istraživanje iz Sjedinjenih Američkih Država, u kojem je učestvovalo 65.000 srednjoškolaca, pokazalo je porast samopovređivanja kod mladih, naročito među tinejdžerkama. Do 30 odsto tinejdžerki u nekim delovima Sjedinjenih Američkih Država tvrdi da su se namerno povređivale, iako nisu imale cilj da izvrše samoubistvo. Zatim, jedna od četiri adolescentkinje bi namerno oštećivale kosu, najčešće sečenjem ili sagorevanjem, dok je broj takvih oblika samopovređivanja kod dečaka bio manji ‒ javljao se jednom u deset slučajeva.

Na osnovu ovih rezultata, istraživači su utvrdili da ukupan broj osoba koje su sklone povređivanju u Sjedinjenim Američkim Državama iznosi skoro 18 procenata. Ovi brojevi su veoma visoki za oba pola, objasnio je Martin A. Monto, sociolog sa Univerziteta Portland i glavni autor novog istraživanja. Dr Monto i njegove kolege prikupili su podatke u anketi o rizičnom ponašanju koju je sprovodio Centar za kontrolu i prevenciju bolesti. Njihov izveštaj objavljen je na Internetu, u Američkom časopisu za javno zdravlje.

Ovi rezultati nam pokazuju da je problem samopovređivanja kod mladih možda nepravedno zanemaren i da mu treba posvetiti podjednaku pažnju kao i nasilju, alkoholizmu i konzumiranju psihoaktivnih supstanci. Naravno, treba uzeti u obzir da se namerne povrede vlastitog tela često javljaju naporedo sa drugim oblicima devijantnog ponašanja, te ih ne treba uvek posmatrati izolovano. 

Prijatelj portala