Foto: pixabay

DUGA ISTORIJA DANA ZALJUBLJENIH. JESTE LI ZNALI ZAŠTO PRAZNUJEMO OVAJ DAN?

Širom sveta, svakog 14. februara zaljubljeni jedni drugima poklanjaju slatkiše, cveće i druge poklone u ime Svetog Valentina. Da li znate ko je zapravo bio ovaj svetac i odakle potiče tradicija vezana za praznik posvećen njemu?

Istorija Dana zaljubljenih i Svetog Valentina obavijena je misterijom. Ipak, poznato je da se februar još odavno slavi kao mesec romantike i da Dan zaljubljenih kakav danas poznajemo ima korene i u hrišćanskoj i u drevnoj rimskoj tradiciji.

DAN ZALJUBLJENIH U ISLAMSKIM ZEMLJAMA2

Foto:

 

U katoličkom kanonu postoje tri različita Valentina. Jedna legenda govori o svešteniku koji je živeo u Rimu u 3. veku n. e. Kada je car Klaudije II zaključio da su neoženjeni muškarci bolji vojnici od onih koji imaju žene i porodice, on je zabranio mladim muškarcima da se žene. Valentin je to smatrao nepravednim i krenuo je da u tajnosti venčava mlade parove. To se ubrzo saznalo i car je naredio da Valentin bude ubijen.

Postoje i predanje koje govori o tome da je Valentin ubijen zato što je pomagao hrišćanima da beže iz strogih rimskih zatvora u kojima su mučeni. Prema jednoj od mnogih legendi, dok je bio zarobljen, Valentin je poslao prvu čestitku za Dan zaljubljenih devojci u koju se zaljubio, verovatno čuvarevoj ćerki koja ga je posećivala tokom njegovog zatočeništva. Pred smrt joj je navodno poslao pismo u kojem je kao potpis stavio „from your Valentine“, što i danas služi kao pozdrav u čestitkama. Iako ove priče nisu pouzdane, najvažnije od svega je to što je Valentin prikazan kao herojska i romantična figura. Zahvaljujući toj reputaciji, on je tokom srednjeg veka postao jedan od najpoznatijih svetaca u Engleskoj i Francuskoj.

 

Poreklo Dana zaljubljenih ‒ hrišćanski ili paganski praznik?

Iako neki veruju da se Dan zaljubljenih slavi sredinom februara da bi se poklapao sa smrću Svetog Valentina, drugi tvrde da je hrišćanska crkva odlučila da ovaj praznik stavi u sredinu februara da bi hristijanizovala paganski praznik Luperkalije. To je bio festival plodnosti posvećen rimskom bogu poljoprivrede, Faunu, kao i osnivačima Rima, Romulu i Remu, i proslavljao se 15. februara.

Red sveštenika zvanih luperci bi se na početku proslave okupio u svetoj pećini gde je vučica čuvala Romula i Rema. Žrtvovali bi kozu za plodnost i psa za pročišćenje. Kožu koze bi isekli ne prutove, umočili ih u krv i njima po Rimu nežno udarali devojke i useve. Verovalo se da dodir ove kože donosi plodnost u predstojećoj godini. Na kraju dana, devojke bi stavljale svoja imena u veliki ćup. Imena su izvlačili neoženjeni muškarci, a verovalo se da će na taj način pronaći srodnu dušu.Te veze su često krunisane brakom.

Dvoje na klupi, par, devojka se smeje kao da je postigla to što je htela, a dečko je okrenut leđima

Foto:

 

Kada dan Svetog Valentina postaje Dan zaljubljenih?

Luperkalije su preživele širenje i razvoj hrišćanstva, ali su zabranjene i proglašene nehrišćanskim običajem krajem petog veka, kada je papa Gelasije I proglasio 14. februar danom Svetog Valentina. Međutim, povezivanje ovog praznika sa ljubavlju desilo se mnogo kasnije. Tokom srednjeg veka, u Engleskoj i Francuskoj se verovalo da je 14. februar početak sezone parenja ptica, što je doprinelo ideji da ovaj dan treba slaviti kao dan ljubavi.

Pozdravi za Dan zaljubljenih bili su popularni još u srednjem veku, a pisane čestitke su se pojavile posle 1400. godine. Najstarija čestitka koja je sačuvana do danas je pesma koju je 1415. napisao Čarls, vojvoda od Orleana, svojoj ženi, koja je bila zarobljena u Londonskom tornju tokom Stogodišnjeg rata. Veruje se i da je engleski kralj Henri V naručio od pesnika Džona Lidgejta da napiše čestitku za Katarinu od Valoa.

CEDULJICA

Foto:

 

Čestitke za Dan zaljubljenih

U Velikoj Britaniji se Dan zaljubljenih masovno slavi od 17. veka. Sredinom 18. veka, postalo je uobičajeno da prijatelji i ljubavnici svih društvenih staleža razmenjuju male znake pažnje i pisane poruke, a u 20. veku su štampane čestitke počele da zamenjuju pisma zahvaljujući napretku štamparske tehnologije. Gotove čestitke su bile lak način da ljudi neposredno iskažu osećanja kada to nije bilo previše poželjno.

Amerikanci su pisma za Dan zaljubljenih verovatno počeli da razmenjuju početkom 18. veka. Oko 1840. godine Ester Hauland je prva počela masovno da proizvodi čestitke za Dan zaljubljenih. Ona je pravila složene rukotvorine sa pravom čipkom, trakama i raznobojnim sličicama. Danas se, prema američkom Društvu za čestitke, godišnje proda milijardu čestitki za Dan zaljubljenih, što je broj manji samo od broja božićnih čestitki, kojih se proda 2,6 milijardi.

Bilo da običaje vezane za Dan zaljubljenih ne volite ili ih smatrate usiljenim, redakcija Red Info Portala vas podseća da je svaki povod za slavljenje ljubavi ujedno i dobar povod. Zbog toga svoje voljene makar lepom rečju podsetite na to koliko ih volite.

 

Prijatelj portala