ENGLESKI PARLAMENT

Foto: PIXABAY

DESET ČUDNIH PRAVILA KOJA NISTE ZNALI O BRITANSKOM PARLAMENTU

Način funkcionisanja britanskog parlamenta jedinstven je u svetu i mnoge druge zemlje svoje sisteme baziraju na osnovama ovog parlamenta. Ali, iako je Britanija među najrigoroznijim zemljama sveta, sistem njenog parlamenta sadrži i neke neobične odredbe, koje vam Red Info Portal prenosi u nastavku teksta.

1. Nema Ustava

Ujedinjeno Kraljevstvo je jedna od malobrojnih država koje nemaju napisan Ustav (neke od njih su: Izrael, Novi Zeland i San Marino). Upravljanje se zasniva na velikom broju posebnih zakona i tradicija koje su nasledili stotinu godina pre. Jedna od karakteristika britanskog političkog sistema jeste da sistem Britanije jednostavno izgleda kao konvencija. Ne postoji ustavna obaveza premijera, na primer – to je uloga koja se postiže vremenom. Neodstatak konkretnog ustava je doveo do brojnih debata. Vremenom, neke stranke tražile su ustavnu reformu.

2. Kraljevsko odobrenje zakona

Pre nego što se neki zakon usvoji od strane britanskih zakonodavaca, kraljica Velike Britanije treba da da potvrdu ili, kao što se u Britaniji naziva, „kraljevsko odobrenje zakona”. Kraljica prema tradiciji još uvek ima moć da prihvati, odbije ili odvoji „kraljevsko odobrenje zakona” nekim nacrtom zakona od strane parlamenta. U stvarnosti nijedan monarh nije odbio neki nacrt zakona odobren od parlamenta od 1708. godine. Bilo bi veoma čudno ukoliko bi se to sada desilo.

3. Sistem glasanja

Stranački sistem glasanja u Velikoj Britaniji često se naziva i dvopartijski sistem, jer u posleratnom periodu ulogu državne vlasti ostvaruju samo dve stranke – Konzervativna stranka i Laburistička stranka. U međuvremenu, broj stranaka u parlamentu je rastao i danas je veoma teško govoriti o konkurenciji stranaka. Broj glasova jedne političke stranke podrazumeva i određeni broj mesta u parlamentu. Glasači biraju jednog kandidata za njihovu lokalnu zajednicu i osoba koja ima najveći broj glasova dobija mesto u parlamentu. Ukoliko jedan kandidat pobedi sa 60% glasova, 40% glasova gubi. Reč je o jednom jednostavnom izbornom sistemu.

4. Izbor premijera

Britanski građani (stanovnici) nemaju nikakav uticaj na izbor premijera. Oni mogu glasati za poslanike njihove stranke i nadati se da će izbor koji bude napravljen odgovarati i njima. Lider stranke koja osvoji najveći broj glasova na opštim izborima ide u Bakingemsku palatu i od kraljice traži dozvolu da formira vladu. Na njihovu sreću, postoji jedan drugi običaj prema kome kraljica nikada ne odbija odluku da je lider pobedničke stranke izabran za premijera. To se, barem dosad, nikada nije desilo!

5. Zavisan parlament

Sistem glasanja uglavnom osigurava da pobednička stranka ima jaku većinu, ali ponekad glasovi ne daju jasnog pobednika. Ovaj „zavisan parlament” obavezuje suprotstavljene stranke da imaju isti broj mesta u parlamentu i da se zajedno dogovore. Ponekad se čak dogovore da rade zajedno do sledećih izbora. Ukoliko se nijedna od ovih stranaka ne složi da formiraju jednu opštu većinu, onda bivši premijer ostaje na dužnosti. Ali kada se dogodi ova situacija, dolazi do ponovnih izbora.

6. Izbori

Ne postoji tačno određeno vreme kada se izbori odvijaju. Zakon kaže da se izbori moraju održati najmanje jednom u pet godina, ali izbori se mogu održati u bilo kom trenutku tokom tog perioda. Ovo zavisi od velikih kriza ili kada vlada utvrdi da nema drugog rešenja sem izbora. Kraljica je ta koja na kraju odlučuje o raspuštanju skupštine, ali tradicija dozvoljava da i premijer može odlučiti kada će doći do raspuštanja skupštine. Kada premijer odluči da je pravo vreme za izbore, traži da kraljica raspusti parlament. Ali vrlo retko dolazi do ovoga tokom jednog mandata.

7. Gornji dom

Poslanici koji borave u Donjem domu nisu jedini političari u parlamentu. Parlament ima i Gornji dom, koji je imenovala kraljica po predlogu vlade i 26 biskupa Crkve Engleske. Svi dosadašnji predlozi zakona uspešno su se raspravljali i ratifikovali od strane Gornjeg doma. Mogu da odbiju nacrt, ali poslednju reč ima Donji dom. Veoma je komplikovano usvojiti zakon u Britaniji.

8. Neparlamentarni jezik

Kada su na sastanku, poslanicima je zabranjeno da koriste jezik koji može da „vređa dostojanstvo” parlamenta. To uključuje psovanje, vređanje ličnosti i, iznad svega, opoziv poslanika zbog nedostatka iskrenosti. Zabranjene reči u britanskom parlamentu uključuju sledeće: kukavica, huligan, lažov, izdajnik. Poslanici su usavršili umetnost psovanja toliko dobro da izbegavaju direktne uvrede, već se šale sa protivnicima koristeći frazu „ekonomija bez istine” kada žele da kažu za nekoga da je lažov.

9. Ceremonijalni buzdovan

Buzdovan Donje sobe je jedan pozlaćen predmet, koji se nalazi u centru sale kada se održavaju parlamentarni sastanci. On predstavlja kraljičin autoritet i mora biti prisutan da bi se sastanci smatrali legitimnim. Buzdovan je bio prisutan i u ranijim vremenima, i čak su njime poslanici udarali u zidove u znak protesta. Laburista Džon Makdonel suspendovan je 2009. godine jer je uzeo buzdovan tokom jedne rasprave o proširenju aerodrome „Hitrou”.

10. Parlamentarno glasanje

Glasanje Donjeg doma uključuje jedan stari i ekscentrični metod. Nakon što šef sednice da znak za glasanje, prisutni poslanici imaju osam minuta da pređu u jednu od dve sobe – prva je soba odobrenja, a druga je soba odbijanja. Kada prođe osam minuta, vrata soba se zatvore i poslanici se broje. Oni glasaju o važnim pitanjima. Uprkos tome što izgleda smešno, ovaj vid glasanja pruža mogućnost poslanicima da se sastanu i raspravljaju o bitnim pitanjima.

Šta vi mislite o svemu ovome? Da li bi bilo pametno usvojiti neko od ovih neuobičajenih pravila engleskog parlamenta?

Prijatelj portala